Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut u 2010. godini, glavno sredstvo počinje da se uzima u 21. godini, prosečan uzrast intravenskog uzimanja droge je 24. godine, a prosečan uzrast lečenih opijatskih zavisnika je 31 godina

BEOGRAD - Broj zavisnika od droge je povećan, a mladi sa eksperimetnisanjem psihoaktivnim sredstvima započinju u proseku u 17. godini, rečeno je na konferenciji održanoj povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, na kojoj je istaknut značaj prevencije.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut u 2010. godini, glavno sredstvo počinje da se uzima u 21. godini, prosečan uzrast intravenskog uzimanja droge je 24. godine, a prosečan uzrast lečenih opijatskih zavisnika je 31 godina.

Lečeni zavisnici koji su bili deo ovog istraživanja kao povod za početak uzimanja psihoaktivnih sredstava najčešće navode znatiželju - njih 49,4 odsto, ili uticaj vršnjaka ili partnera - 33,2 odsto.

Roditelji (38,9 odsto) najčešće saznaju da im dete koristi drogu tek nakon dve do tri godine od početka upotrebe psihoaktivnih supstanci, a samo 10 odsto njih sazna za to tokom prve godine.

U odnosu na stepen obrazovanja najveći broj lečenih zavisnika ima završenu srednju školu (63,1 odsto), sa završenom osnovnom školom je 13,6 odsto, dok završenu višu školu i fakultet ima samo 3,5 odsto zavisnika. Najveći broj lečenih su muškarci - 88,7 odsto.

Na konferenciji je istaknuto da je potrebno sprovoditi preventivne mere i jačati kapacitete za rano otkrivanje zloupotrebe droga.

Stalni koordinator UN i šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Dorit Nitzan kazala je da je ubediti ljude da se leče pravi izazov i da se nažalost u mnogim zeljama ne investira u centre za lečenje, da ti centri nisu uvek pristupačni i da postoji nedostatak osoblja za rad na terenu.

Ona je upozorila da droga ne samo da ima direktan uticaj na zdravlje i sveukupnu dobrobit već se milijarde dolara dobijene od nezakonitih droga upotrebljavaju za terorističke i kriminalne aktivnosti uključujući trgovinu ljudima i krijumčarenje oružja i ljudi.

Zamenik direktora policije Branislav Mitrović kazao je na konferenciji da je u Srbiji više puta bio prekinut lanac trgovine drogama, ali je istakao da to nije dovoljno i da se mora uraditi nešto više u zemljama u kojima se droga proizvodi.

Kako u MUP-u navode, poreklo droge zavisi od vrste droge, a ako se govori o heroinu 80 odsto tog opijata koje prođe balkanskim putem se proizvodi u Avganistanu.

Operativni podaci pokazuju da se na Kosovu i Metohiji skladište velike količine droge i pored prisustva EULEKS-a, a rezultati zaplene su simbolični i malo je uhapšenih koji se bave prodajom droge.

Podaci MUP-a su da najviše droge i zavisnika u Srbiji ima u najvećim gradovima sa većim brojem stanovnika poput Beograda, Novog Sada i Niša, ali ih je dosta i u manjim gradovima i onim najsiromašnijim poput Bora. U proteklih godinu dana u Srbiji je zaplenjeno 1.478 kilograma opojnih droga.

Ulična cena grama heroina je 800 dinara, a kilogram marihuane u zavisnosti od vrste kreće se od 300 evra do 4.000 evra po kilogramu, kažu u MUP-u. Kilogram obične marihuane je od 300 do 400 evra, a genetski modifikovane popularno nazvane skank, koja je sve prisutnija, u Evropi iznosi od 5.000 do 6.000 evra, a u Srbiji od 3.000 do 4.000 evra za kilogram.