Atentator je sa buketom cveća istrčao iz gomile, uzviknuo na francuskom "Živeo kralj" i prošao između policajaca

Koliko god da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, docnije nazvana Jugoslavija, predstavaljala ostvaranje vekovnog sna jednog dela svog stanovništva, od nacionalista svih vrsta, i nekih međunarodnih krugova, bila je dočekana na nož. Tražeći podršku za suprotstavljanje Austriji, Mađarskoj i Bugarskoj, koje su, ohrabrene Hitlerom, zahtevale reviziju mirovnog ugovora i vraćanje nekih teritorija, kralj Aleksandar rešio se 1934. na zvaničnu posetu Francuskoj. Planirao je put brodom do Marselja, i susret sa predsednikom Republike u Parizu.

Ustaše, kojima je rukovodio Ante Pavelić, u to vreme su nastojale da sruše Jugoslaviju i uspostave Nezavisnu Državu Hrvatsku i već su pokušavale atentat na kralja. Pavelić se za pomoć obratio svom prijatelju Vanču Mihajlovu, vođi terorističke grupe VMRO, čiji je cilj bio da Makedoniju izuzme iz Jugoslavije i priključi je Bugarskoj.

Tako na scenu stupa Bugarin Veličko Georgijev Kerin. Nadimak mu je "Černozemski", jer je "predavao černoj zemlji" one koje je VMRO osudio na smrt. On u Mađarskoj, na jednom salašu blizu jugoslovenske granice, za atentat sprema trojicu ustaša: Miju Kralja, Ivana Rajića i Zvonimira Pospišila. Uoči Aleksandrovog dolaska u Francusku Černozemski i Mijo Kralj idu u Marselj, a Rajić i Pospišil u Pariz, da jugoslovenskog monarha, ako preživi, tamo dočekaju.

bun-13-aleksandar-i-bartu-pre-atentata.jpg
Privatna Arhiva 

Jugoslovenska obaveštajna služba saznala je za ovu grupu od jednog svog agenta u Italiji, pa je preko ambasadora u Parizu kralj upozoren da se ne iskrcava sa broda. Aleksandar je odgovorio: "Sada je za to isuviše kasno. Moramo se držati programa."

Tačno u 16 časova 9. oktobra 1934. godine ulazak jugoslovenskog razarača "Dubrovnik" u marseljsku luku pozdravila je počasna topovska paljba. Procenjuje se da je na ulice izašlo sto hiljada ljudi da pozdravi suverena Srbije, pa policajci u razređenom špaliru ne uspevaju da masu odvoje od kolovoza.

Svečana povorka automobila, u pratnji konjanika, kretala se sporo. U jednom od njih sedeli su kralj Aleksandar i njegov domaćin u Marselju, francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu... Između dva policajca, iz gomile istrčao je čovek sa buketom cveća i uzviknuo na francuskom "Živeo kralj". To je bio Černozemski, cvećem je skrivao pištolj. Skočio je na papučicu auta i ispalio više metaka u pravcu kralja, ministra Bartua i generala Žozefa Žorža, koji je sedeo na pomoćnom sedištu.
Jedan konjički potpukovnik iz pratnje sabljom je oborio atentarora, ali je on i sa tla pucao na policajce koji su trčali ka njemu. Oni su uzvratili vatru, i Černozemski će umreti kad ga ranjenog prenesu u kancelariju službe bezbednosti, ne izgovorivši ni jednu reč.

bun-13-smrtno-ranjeni-kralj.jpg
Privatna Arhiva 

Ranjeni kralj Aleksandar preminuo je u zgradi marsejske prefekture nešto pre 17 časova. Nepun sat kasnije, umro je i ministar Bartu, dok je general Žorž preživeo.

Mijo Kralj, Zvonimir Pospišil i Ivan Rajić uhapšeni su i osuđeni na doživotnu robiju. Posle nemačke okupacije Francuske, pušteni su iz zatvora i priključili se ustašama. Rajić je 1941. godine otrovan u u Zagrebu, a Kralja su ubili partizani u Bosni. Pospišil je umro u zatvoru u Francuskoj 1937. godine.
Sud je kao glavne organizatore atentata označio hrvatske ustaše Antu Pavelića i Eugena Kvaternika. Oni su u odustvu osuđeni na smrtnu kaznu i zaplenu imovine.

bun-13-vest-o-atentatu.jpg
Privatna Arhiva 

Pavelić je umro 1959. godine, od posledica atentata koji je izvršio jedan Crnogorac.
Kvaternika je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Buenos Ajresu, pod okolnostima koje nikada nisu razjašnjene.
Vančo Mihajlov tokom Drugog svetskog rata živeoje kod Pavelića u Zagrebu, a 1944. Nemci su ga, sa suprugom, avionom prebacili u Austriju. Odatle je prešao u Italiju, gde je umro 1990. godine.

Na meti ustaša

Ustaše su pokušale da ubiju kralja Aleksandra i u Zagrebu 16. decembra 1933. godine. Tada se atentator Petar Oreb uplašio u poslednjem trenutku, ali je pri pokušaju bega uhapšen. U martu 1934. je osuđen na smrt, i u maju iste godine, sa još dvojicom pomagača, obešen.


Dogodilo se 1934.

Prvi put štampan strip "Flaš Gordon"
Objavljena fotografija čudovita iz Loh Nesa za koju će se tek 1994. dokazati da je prevara.
Persija postaje Iran.
Hitler preuziam apsolutnu vlast u Nemačkoj.

(Kurir.rs / Momčilo Petrović)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: U Srbiji opljačkano 150 miliona evra! Uskoro hapšenje političara?!