(FOTO) DRAGIŠA IZ NOVOG BEOGRADA DAO ČITULJU VITEŠKOM KRALJU ALEKSANDRU: Na današnji dan u Marseju pale su prve žrtve Drugog svetskog rata...

BEOGRAD - Dragiša Kecojević iz Novog Beograda čituljom je odao počast viteškom kralju Jugoslavije Aleksandru Prvom Karađorđeviću, koji je na današnji dan pre 83 godine ubijen u francuskoj luci Marsej.

Atentat se dogodio 9. oktobra 1934. godine, prilikom državne posete Francuskoj u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke.

Kralj Aleksandar bio je drugi sin Petra Prvog Karađorđevića i kneginje Zorke, kćerke crnogorskog kralja Nikole Petrovića, a prestolonaslednik je postao nakon što se njegov stariji brat Đorđe Karađorđević odrekao prestola 1909. godine.

Atentator je bio pripadnik VMRO (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija) Vlado Černozemski, a zajedno sa njim tada je ubijen i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu, koji se vozio s njim u otvorenom automobilu.

Kralj Aleksandar je u Marsej otputovao razaračem Jugoslovenske kraljevske mornarice "Dubrovnik", a u toj francuskoj luci mu je priređen veličanstven doček, o čemu svedoče i sačuvani filmski materijal iz tog vremena. Zvaničan doček po protokolu bio je predviđen u Parizu, gde je trebalo da ga dočeka predsednik Republike, a u Marseju su ga dočekali ministar Bartu i general Žozef Žorž, član Visokog ratnog saveta.

Kada su kola kralja Aleksandra stigla na trg ispred marsejske palate Berze, oko 16.20 časova atentator je iskočio iz gomile sa buketom cveća i na francuskom jeziku viknuo "Živeo kralj!", a zatim prišao automobilu, odbacio cveće i ispalio u kralja više hitaca iz revolvera.

Kralj Aleksandar preminuo je, ne dolazeći svesti nekoliko minuta posle 17 časova, a preminuo je i ministar Luj Bartu, koji je u atentatu bio pogođen u nadlakticu. Atentator je ranjen i prebačen u kancelariju marsejske službe bezbednosti, gde je umro.

Kovčeg sa telom ubijenog kralja Aleksandra prebačen je brodom

"Dubrovnik" do Splita, odakle je specijalnim vozom transportovan preko Zagreba, u Beograd, a sahranjen je 18. oktobra na Oplencu.

Mnogi istoričari smatraju da su iza atentata stajale tajne službe zemalja koje su težile reviziji Versajskog poretka - Italija, Nemačka i Mađarska, dok su izvršioci bili članovi ustaške organizacije, koju je predvodio Ante Pavelić i članovi probugarske struje VMRO.

Venci na Oplencu

Predrag Marković, član Krunskog saveta, prisustvovao je danas obeležavanju 83. godišnjice ubistva kralja Aleksandra I u kraljevskom mauzoleju Crkve Svetog Ðorda na Oplencu. Episkop šumadijski Jovan služio je svetu arhijerejsku liturgiju i pomen.

(Kurir.rs/Foto: Youtube printscreen)