Odbrana Radovana Karadžića zatražila je danas od suda u Hagu da na redovnim statusnim konferencijama preliminarno obrazlaže žalbu Karadžića na prvostepenu presudu od 40 godina zatvora zbog genocida i ratnih zločina u BiH. Po tom predlogu, i odbrana i tužioci imali bi, na svakoj raspravi o stanju u postupku, po 20 minuta za obrazlaganje osnova žalbi.

Tužioci su se usprotivili tom predlogu, podsećajući da, po sudskom pravilniku, tema statusne konferencije mogu biti proceduralna pitanja, zdravlje optuženog i uslovi pod kojim je pritvoren.

Takav stav imao je i sudija Teodor Meron, predsednik Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, pred kojim se u Karadžićevom predmetu vodi postupak po žalbama.

Govoreći o svom zdravlju, Karadžić je rekao da se oseća bolje i da je zadovoljan odnosom koji prema njemu ima osoblje u sudskom pritvoru.

Na ranijim statusnim konferencijama, Karadžić se nekoliko puta požalio da mu se zdravstveno stanje pogoršalo tokom godina provedenih pod pritvorskim režimom života. On je danas ponovio da problem vidi u holandskim propisima po kojima radi zdravstvena služba u pritvoru.

Karadžić je danas još jednom tražio da mu bude omogućeno da u pritvoru koristi prenosni računar, zato što ima bolove u leđima usled višesatnog sedenja za stacionarnim kompjuterom.

Uz to, Karadžić je ponovio i zahtev da mu se dozvoli pristup internetu i Skajpu, kako bi lakše došao do materijala za rad i komunicirao s porodicom.

Karadžić je sugerisao i da se, usled pritvorske izolovanosti, oseća kao da je osuđen na smrt.

Kako je najavio sudija Meron, o Karadžićevim zahtevima da dobije laptop i internet ubrzo će se izjasniti sudski sekretarijat. Sledeća rasprava o stanju u postupku protiv Karadžića mora biti održana u roku od 120 dana od današnje.

Haški Tribunal je 24. marta 2016. Karadžića (72) nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici, progon muslimanskog i hrvatskog stanovništva širom BiH, terorisanje civila u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1991-95.

Na tu presudu žalbe su uložili i Karadžić i tužioci, a postupak po tim žalbama je u toku pred sudskim Mehanizmom.

Do kraja žalbenog postupka, za koji ne postoji rok, ostaje da sudije prouče pisane žalbe i zakažu usmenu raspravu o njima. Potom će se sudije povući radi odlučivanja o pravosnažnoj presudi Karadžiću.

Karadžić je žalbom tražio da bude oslobodjen, a tužioci da mu bude izrečena maksimalna, doživotna zatvorska kazna.

Prvobitno je bilo predvidjeno da konačna presuda Karadžiću bude izrečena 2018, ali su zatim usledila kašnjenja u postupku.

Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od 30. jula 2008. Prethodno su ga 21. jula uhapsile vlasti Srbije u Beogradu.

(Kurir.rs/Beta)

Foto AP