Za vreme rata moj stariji sin je poginuo, a mlađi, koji je sa mnom bio mučen i zarobljen, nikad nije preboleo traume, ubio se 19 godina posle torture, rekla Slobodanka Mladić

Žene, žrtve rata iz Republike Srpske, vezivane su kosom za tenkove i vučene po putu, zabadani su im ekseri po telu i ostavljane su da vise na drvenim ogradama...


Jedna od žena koje su preživele torturu i silovanje je i Slobodanka Mladić, rođaka generala optuženog za ratne zločine Ratka Mladića.

- Zarobljena sam u Sarajevu 18. maja 1992, sa svojim mlađim sinom, koji je tada imao 15 godina. Maltretirali su nas svakog dana. Bili smo zatvoreni, spavali smo na golom betonu, tučeni, ponižavani i ubijani od batina. Žene su izvodili kako su hteli i silovali ih. Oslobođeni smo tek sledeće godine, 19. maja. Za vreme rata moj stariji sin je poginuo, a mlađi, koji je sa mnom bio mučen i zarobljen, nikad nije mogao da preboli traume, ubio se sa 34 godine - priča nesrećna Slobodanka Mladić.


Njen mučitelj je dobio kaznu zatvora, ali traumu koju je naneo nevinim žrtvama, nijedna kazna ne može da izbriše.


Da zločinci nisu imali saosećanje, potvrđuje i Božica Živković-Rajilić, koja je mučena u Srebreniku 322 dana.

- Silovali bi i devojčice od devet godina i starice od sto. Žene su bežale od zlotvora dok su im creva ispadala iz stomaka. Silovane su, prebijane, mučene... Pečene su na rešou - priča Božica Živković Rajilić, osnivač Udruženja silovanih žena i žena žrtava rata u Republici Srpskoj, koja je juče sa još tri predstavnice doputovala u Beograd, gde su posle 25 godina otvorile dušu.

0503-foto-gaga-img-7945.jpg
Foto: Dragana Udovičić

Ona se danas, kao predsednica Udruženja, zalaže da se usvoji zakon o zaštiti žrtava ratne torture.

- Veoma nam je važno da se usvoji zakon jer bismo tako imale zvaničan status ratnih žrtava, invalidnost i mogle bismo da imamo određena novčana primanja. Jako smo razočarane u sudstvo, jer važe dvojaki aršini. Mučitelji Srba nisu procesuirani, a Srbi koji su činili nedela, dobili su najveće kazne. Nikoga ne branim, samo tražim podjednaka prava i kazne - rekla je Živković Rajilić, po zanimanju profesorka istorije.


Ona je ocenila da je i medijska slika nepravedna prema Srpkinjama, žrtvama rata.


Istakla je da su u filmu „U zemlji krvi i meda“ koji je režirala Anđelina Džoli, Srbi prikazani kao jedini zločinci i da nisu sagledane sve žrtve rata.


Svoje strašne sudbine podelile su i Nadežda Janković, koja je zlostavljana u Bravicama, i Nusreta Mujkić, mučena u Brodu.

Posledice

SAMOUBISTVA ČESTA


Nesrećne žene koje su preživele mučenja često, zbog velike traume, ne uspeju da nastave dalje sa životom.

- Nama su razneli organizam i dušu. Mnoge žene su digle ruku na sebe jer nikad nisu mogle da prevaziđu stravične posledice. S nekima od njih smo se družile, pokušavale smo da im pomognemo, da ih zaštitimo, ali traume od monstruoznih zločina su bile jače i naterale su ih da sebi oduzmu život - kaže Božica Živković Rajilić.

Kurir / Silvija Slamnig

Foto: Dragana Udovičić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Slobodanka Mladić, žrtva rata