NAJSTARIJI SRBIN NA SVETU PROSLAVIO 108. ROĐENDAN: Dragoljub i unuku ispratio u penziju!

Danas nam je divan dan, našem dedi rođendan - orilo se na proslavi 108. rođendana Dragoljuba Galića iz sela Goleši nadomak Banjaluke, verovatno najstarijeg živog Srbina u svetu.

Kao što običaj nalaže deda je poželeo želju i nazdravio šampanjcem. Ni u tako poznim godinama ne libi se da popije čašicu ili dve iako je, kako priča, alkohol i duvan ostavio pre više od 40 godina.

Parče torte i čaša šampanjca kao da ga pokrenuše i razvezaše jezik pa se ispod sedih brkova slatko nasmeja kada ga upitasmo da nam otkrije recept za dugovečnost.

- Šta ti bog da! To je recept - kroz smeh odgovori deda.

Iako nikada nije napuštao rodno imanje i kuću u Golešima, živeo je u sedam država i preživeo tri rata. Rođen je u Austrougarskoj 12. oktobra 1909. godine. Momkovao u Kraljevini SHS, ženio s u Kraljevini Jugoslaviji. Kao četnik, ali i kao partizan ratovao je protiv NDH, a o bogatoj porodici se starao u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji i SFRJ, u kojoj je njegova kuća prvi put dobila struju. Za dejtonsku BiH kaže da je možda i najbolji period u kome je živeo, ali ne zbog državnog uređenja, već lakoće življenja.

- Stara vremena su bila dobra, ali se živelo lošije. Danas je sve lakše i bolje je vreme. Nije ranije bilo posla koliko ima danas. Nije bilo ni hrane kao danas, jeo se kukuruz, pšenica, a sada nema čega nema - priča deda Dragoljub.

U braku je bio punih 75 godina. Supruga Milja umrla je 2002. godine u 93. godini života. Najviše ga boli to što je doživeo da sahrani svoje petoro dece. Njih dvoje još su živi i to kćerka Krsta koja ima 85 godina i sin Damjan (72), koji zajedno sa svojom suprugom Jelisavkom vodi brigu o dedi. Od potomaka ima 11 unučadi i 16 praunučadi, na šta je posebno ponosan.

- Pre tri godine sam ispratio unuku Nadu u penziju. Moglo je biti i čukunuka, ali praunuke samo idu u školu i nikako da se udaju - kaže deda.

Celi život Dragoljub se bavio poljoprivredom i fizičkim poslovima. Od rada nikada nije bežao, naprotiv, oduvek je voleo da radi na imanju i terao je druge da rade. Do pre dve godine pomagao je sinu u košenju trave i održavanju domaćinstva, a iako je još uvek pokretan za te poslove sada nema snage. Ipak, svakog dana malo sa štapom u ruci odlazi u šetnju oko kuće. Neposredno pred rođendan unuk Veselko Galić obećao je da će doći da ga sredi i obrije mu bradu, ali deda nije želeo da ga zamara pa je i to obavio sam.

- Kada nam se da da nešto radimo, deda obično uzme alat i tako nas sve natera da se pokrenemo - priča unuk Veselko.

Dedu Dragoljuba pamćenje dobro služi i prepričavao je nekoliko anegdota iz života. Krajem devedesetih krenuo je u Banjaluku da proda konja na pijaci. Kako se grad menjao krenuo je putem koji je poznavao i na konju je ujahao u Gospodsku ulicu, poznato banjalučko šetalište.

- Zaustavila su me dva policajca i pitala gde ste vas dvojica pošli. Srećom, nisu me kaznili - priseća se starina.

(Kurir.rs/Večernje novosti, Foto: Printscreen RTRS)