Stručnjaci novosadskog Pasterovog zavoda otkrili su prvi put u našoj zemlji postojanje opasnog parazita koji za čoveka može da bude smrtonsan.

Radi se o multilokularnom ehinokoku koji je pronađen kod velike populacije lisica i šakala. Ovaj parazit za životinje je bezazlen, ali ako sa divljači pređe na kućne ljubimce, a zatim na čoveka, može da izazove i smrt.

Prema rečima direktora te institucije prof. dr Dušana Laloševića, u Srbiji su u poslednje tri godine zabeležena tri smrtna slučaja usled običnog ehinokoka. Ljudi su se zarazili usled nehigijenskog odnosa prema psima. Čak je tim parazitom bilo zaraženo i desetine dece, ali je kod većine uspešno lečen.

hepat.jpg
Profimedia 

Međutim sada je otkrivena "unapređena" i daleko opasnija vrsta ovog parazita.

- Sada smo došli u situaciju da se u Srbiji pojavio i multilokularni oblik tog parazita koji je mnogo opasniji i jako ga je teško dijagnostifikovati. Taj parazit raste na jetri kao maligni tumor, metastazira i obično se otkrije kada je za operaciju kasno - priča za "Blic" dr Lalošević.

Objašnjava da se Pasterov zavod bavi sprečavanjem besnila kod ljudi te da je u toku jedna velika akcija u kojoj je besnilo pred iskorenjivanjem u Srbiji, ali kao očekivana posledica toga je širenje drugih bolesti, tako da ne čudi da se registruju neki novi paraziti.

Dr Ivan Pušić iz Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad kaže za "Blic" da je bilo samo pitanje vremena kada će se multilokularni ehinokok pojaviti u Srbiji.

hepatitis.jpg
Profimedia 

- Taj parazit je pre izvesnog vremena registrovan u Mađarskoj i samo smo čekali kada će doći kod nas. U toku su provere na terenu i procenjuje se koliko je uzeo maha. Moram istaći da nema razloga za strah, ali svakako ta činjenica predstavlja razlog za dodatni oprez – kaže dr Pušić.

Najugroženija deca i vlasnici pasa i mačaka

Ističe da su deca najugroženija kategorija sklona zarazama jer nemaju higijenske navike da nakon kontakta sa životinjama peru ruke i lice ukoliko za tim ima potrebe.

- U ugrožene kategorije spadaju i lovci, zatim ljudi koji na terenu rade razna biološka istraživanja, ali i vlasnici pasa i mačaka koji ne vrše redovne veterinarske kontrole svojih ljubimaca – podseća dr Pušić.

Prevencija, edukacija, higijena

Direktor Pasterovog zavoda dr Dušan Lalošević kaže da zdravstveno vaspitne mere mogu pomoći u sprečavanju širenja zaraze.

profimedia0263339536.jpg
Profimedia 

- Higijenske mere koje treba da preduzimaju ljudi nakon kontakta sa životinjama su veoma bitan faktor prilikom sprečavanja širenja zaraze bilo koje vrste. Zato, Pasterov zavod je pokrenuo akciju edukovanja dece po vojvođanskim osnovnim školama gde im objašnjavamo kako treba da postupaju sa svojim kućnim ljubimcima, a radimo i na edukaciji lovaca uporno pokušavajući da im objasnimo da ustreljenu divljač ne diraju golim rukama već da upotrebljavaju higijenske rukavice – priča nam dr Lalošević.

On napominje da je redovno održavanje higijene uz odvođenje ljubimaca na redovne kontrole kod veterinara najbolja prevencija za bilo kakve zaraze.

(Kurir.rs/Blic, Z.Čonkaš)