VEČERAS MOŽDA POSLEDNJI PUT POMERAMO KAZALJKE: Opasna i bezvredna navika? Evo šta o tome kaže naš stručnjak

Kazaljke na satu Evropljani će večeras pomeriti za jedan čas unazad, i to možda po poslednji put u svom životu.

Srbija je prvi put promenila vreme 27. marta 1983. godine, kada je sat vraćen unazad i prešlo se na letnju satnicu. Razlikovanje letnjeg i zimskog vremena već godinama se kritikuje kao „opasna i bezvredna“ navika, koja je odavno pravazišla svoj glavni cilj – uštedu električne i druge energije. Taj cilj nikada nije ispunjen, smatraju kritičari, te ističu da se u 21. veku, u toplim letnjim noćima, troši čak i više energije na klime i ventilatore.

- Kada je ova praksa uvedena, ideja je bila da se iskoristi više dnevne svetlosti. No, rekao bih da ona danas nema mnogo smisla, jer je većina radnika u to vreme radila od šest sati ujutru. Sada toga više nema i najveći broj zaposlenih radi tek od osam sati, te ne vidim mnogo smisla da Srbija i dalje menja vreme, osim da se prilagodi postojećoj evropskoj praksi - kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Osim ekonomskih, kritičari na svojoj strani imaju i zdravstvene argumente.

"Ukinite pomeranje sata, milioni ljudi PATE zbog toga".

- Naučna istraživanja pokazala su da 20 odsto populacije pati od zdravstvenih problema zbog menjanja sata - istakao je Pavel Svoboda, češki poslanik koji u Evropskom parlamentu predvodi neformalnu radnu grupu okupljenu oko te inicijative.

Po njihovim argumentima, u Evropi se u nedelji promene dešava čak 30 odsto više saobraćajnih nesreća. Neka deca imaju slabiji učinak u školi, a zaposleni na radnom mestu. U pojedinim EU zemljama, kao što su Nemačka, Belgija, Francuska, Finska, Švedska, Slovačka, Češka i Holandija, pokrenute su kampanje i peticije koje se zalažu isključivo za letnje vreme, te nikoga ne bi čudilo ako u novembru Evropski parlament izglasa tu rezoluciju.

Ono što je zanimljivo jeste da bi, u tom slučaju, tokom cele godine vladala satnica koja „nije prirodna“, već konstruisana pre skoro jednog veka. Razlozi za to su prvenstveno ekonomski, s obzirom na to da ljudi češće ostaju napolju, posećuju kafiće i više troše ako noć stiže kasnije.

Promenu vremena su u Evropi, posle Rusije, ukinule i Belorusija i Turska, dok je Island jedina evropska zemlja koja nikada nije menjala vreme, baš kao ni mnoge države u Africi, Aziji i Južnoj Americi.

Britanski građevinac promenio je istoriju

Letnje računanje vremena osmislio je pre 110 godina građevinac Vilijam Vilet, koji je primetio da Britanci leti spavaju i kada sunce svane, a noću pale sveće da bi završili poslove. U njegovom pamfeltu „Trošenje dnevne svetlosti“ tvrdio je da će pomeranje sata 80 minuta unazad naciji poboljšati zdravlje i sreću, ali i doneti uštede od 2,5 miliona funti. Viletova ideja je ismejana, a on je umro 1915, samo godinu dana pre nego što je Nemačka usvojila njegov predlog. Mesec dana potom primer su sledile Britanija, Belgija, Danska, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal, Švedska i Turska.

Vileta je u njegovim zapažanjima pretekao Bendžamin Frenklin koji je još 1784. u jednom pismu ismevao činjenicu da ljudi spavaju tokom jutra, a onda pale sveće da bi radili.

(Kurir.rs/Blic/Dunja Tulimirović/Foto: Dragan Kadić)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: Evo zbog čega je pijani vozač jutros gazio ljude u Beogradu