NIŠLIJKA VESELA (32) ODUŠEVILA AMERIČKU NASU, A SAD RADI ZA ŠEIKA DUBAIJA: Pozvao me da pošumimo pustinju!

Šeik Dubaija Muhamed bin Rašid al Maktum pozvao je moj tim da pošumimo pustinju kod Dubaija do 2020. godine. To je veliki izazov jer imamo samo dve godine, ali nadam se da ćemo uspeti sadnjom drveta moringa peregrina, koje brzo raste i daje jestive plodove, priča Vesela Tanasković.

Poziv šeika Nišlijki Veseloj Tanasković (32) nije iznenađujući. Ona je zahvaljujući svom naučnom radu o pošumljavanju pustinja uspela da stigne i do istraživačkog centa NASA i šest meseci uči od eminentnih mentora i druži se sa najboljim mladim naučnicima na svetu.

- Tema mog doktorata na Tehničkom univerzitetu u Beču je pošumljavanje Sahare, čime se niko dosad nije bavio. Čelnici NASA su prepoznali vrednost mog naučnog rada i pozvali me u istraživački centar. To je pravi mali grad od 10.000 ljudi kod San Franciska. Tu se nalaze i Svemirski centar, ali i kompanije kao što su "Tesla", "Gugl", "Amazon", "Fejsbuk"... Zadivljena sam kako se ovde nauka osnažuje da bude korišćena u komercijalne svrhe jer su odavno shvatili da nauka mora da bude povezana sa biznisom - priča Vesela.

- U NASA je trenutno 90 mladih naučnika iz 47 zemalja, a od toga su 52 žene. Svi smo ovde kao porodica. Ja sam jedina iz Srbije i sa Balkana. Sa mnom je devojka Rozan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ona nosi hidžab, ali je izumela tepih koji pravi struju. Tu je i momak iz Holandije čiji izum je električni auto koji se puni dva puta godišnje. Džamil je kao dete jedva preživela od gladi, a danas u Keniji ima uspešne projekte za osnaživanje farmera. Ovde se pravi meso iz veštačkih ćelija, kako bi se sprečilo ubijanje životinja. Svi su pravi vizionari, okrenuti ka budućnosti - kaže Vesela.

Da bi stigla do NASA, mlada Nišlijka je prvo završila Gimnaziju "Svetozar Marković" u rodnom gradu, onda je diplomirala arhitekturu na niškom Građevinsko-arhitektonskom fakultetu, a doktorirala je urbano planiranje na Tehničkom univerzitetu u Beču.

- Moj doktorski rad je "Pošumljavanje Sahare koristeći samoodržive transportne sisteme lakih cevovoda". Otac mi je dao ovu ideju jer je on bio fasciniran Nilom i Asuanom, i mogućnošću da se iskoristi nagomilano blato reka. Oko 42 odsto svetskih rezervi pijaće vode u ovakvim rezervoarima biće ugroženo do 2050. godine. Imaćemo veliki problem da održimo naše slatkovodne rezerve, bez obzira na klimatske promene i globalno zagrevanje, koji samo pogoršavaju situaciju - kaže Vesela.

Da bi stigla u NASA, morala je na kongresu o zemljištu "Evrosoil" da predstavi svoju ideju o "zelenoj Sahari", pa da učestvuje u programu "Global Solutions" na "Singularity University" u SAD, kao prva osoba iz Srbije.

Vesela dodaje da je svoj rad patentirala u Beču i da želi da njen projekat bude primenjen u zemljama severne Afrike.

- Moj primer mora da bude inspiracija mladima u Srbiji. Deca moraju više da se bave naukom - priča Vesela Tanasković.

Vesela kaže da mladi naučnici u NASA spavaju u bunkerima u kojima su spavali prvi astronauti koji su otišli na Mesec.

- Sve je tamo ostalo isto, isti su kreveti, plakari... Nema tamo nikakvog luksuza. Imala sam prilike da čujem predavanje od prve žene muslimanke koje bila izbeglica, ali je uspela da u 40. godini odleti u svemir - kaže ona.

(Kurir.rs/Blic/Vesna Torović/Foto: Youtube printscreen)