ON JE TREBALO DA UBIJE TITA I NA NJEGOVO MESTO POSTAVI DRAŽU: Čovek kojeg je Staljin unajmio za ovu tajnu operaciju godinama živeo u Leskovcu pod lažnim imenom!

Bio je zabranjen a o njemu se prepričavalo iz „druge ruke“, dezinformacije penzionisanih Udbinih obaveštajaca, ponajviše nevešte i pisane da se napakosti Brozu i da se on predstavi kao hladnokrvni ubica pravih komunista odanih SSSR-u. Ni svemoćni Krleža, Brozov prijatelj iz mladih dana, nije se usuđivao da išta kaže ili napiše o Mustafi, koji je tajno živeo u ovom gradu na jugu Srbije.

Novi istorijski podaci potvrđuju da je ovaj čovek, kojeg je Staljin proglasio narodnim herojem, a Tito prezirao, u gradu na Veternici između dva rata imao radnju koja je zapošljavala pedesetoro ljudi, a predstavljao se pod lažnim imenom Milorad Nikolić.

„U Leskovcu je Mustafa boravio u više navrata: 1928, 1933/34, krajem leta 1940, u decembru 1940. i januaru 1941. godine. Legalno se kretao pod imenom Milorad Nikolić. U vezi je s Blagojem Nikolićem (učesnikom u Lenjinovom prevratu), u čijoj kući se izrađuju lažne isprave. Stanovao je u Pupinovoj ulici kod Paraskeve – Keve Đorđević i bio aktivan u Sindikatu“, podaci su koje iznosi Miodrag Janković u feljtonu „Otvoren dosije Mustafe Golubića“.

Naime, leskovčani su ga smatrali obućara jer je izrađivao moderne ženske sandale „na štiklu“ (nešto između sandale i opanka) i svoje rukotvorine prodavao radnicama u Radničkom domu i drugde.

U Leskovcu je Mustafa otvorio radnju za izradu sandala koja se zvala „Venera“ i zaposlio pedesetak radnika.

„Leskovčani koji su ga zapamtili iz tog vremena sećali su se posle da je pušio na lulu i da im je „Milorad“ lepo pričao o svojim putovanjima u Grčku i na Bliski istok. Pričao je kako je u Egiptu naručio kajganu. Kelner ga upitao da li želi kajganu od četvrt ili pola jajeta. Odgovorio mu je da donese kajganu od pet komada jaja i kelner je doneo ogromnu kajganu – od nojevih jaja! Nije, kaže, znao da pročita jelovnik. „Milorad“ je voleo dobro da pojede, s uživanjem je pomagao nekoj baba Jeleni kada je ona kuvala papazjaniju koja je slična bosanskom loncu. On je lično oblepljivao zemljani sud testom da ne bi isparavao naglo kako bi se papazjanija kuvala u pari. Isto tako, kao pravi gurman, voleo je da jede kupus sa slaninom“, navodi Janković u svom feljtonu.

Komunistički pisac i istoričar Nikola P. Ilić je potvrdio za Jugmediu da je Mustafa boravio u Leskovcu gde je bio jedan obaveštajni centar za sadašnji Jablanički, Nišavski i Toplički okrug.

„Imao je radnju u Leskovcu i ona je bila u stvari pokriće za njegove obaveštajne delatnosti. Lično ga nisam poznavao jer sam rođen 1926. godine, ali sam nešto malo o njemu čuo iz priča Mije Nikolića, sina Blagoja Nikolića koji mi je govorio da je Mustafa često navraćao u njihov dom i da je bio vrlo uslužan prema njegovom ocu“, tvrdi Ilić.

Mustafa Golubić je inače najpoznatiji po tome što je Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije zaključio da je Mustafa imao zadatak da sa Staljinom ubije Tita i za vođu pokreta postavi Dražu Mihailovića.

Mustafu je uhapsio Gestapo u Beogradu 7. juna 1941. pod veoma banalnim okolnostima. U šatorskom krilu je, 29. jula 1941. godine, donesen u „Dvorski park“, stavljen u stolicu i streljan. Na tom mestu je i sahranjen.

Kurir.rs/Jugmedia/Dragan Marinković

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Ko je zapravo bio Tito?