SRBIJA MENJA USTAV 2 PUTA ZBOG ULASKA U EU: Srbi će moći da se kandiduju na lokalnim izborima po celoj Evropi

Srbija bi do članstva u Evropskoj uniji, trebalo da izmeni Ustav najmanje dva puta, najpre u sferi pravosuđa, što je i uslov u pregovorima, a kada dobije garancije da će postati deo te zajednice još jednom, kako bi ga uskladila sa evropskim pravilima i u ostalim oblastima.

Kako objašnjava, prva promena Ustava mora da se izvrši što pre, jer "naš Ustav nije dovoljno dobar u delu pravosuđa" niti je u skladu sa evropskim standardima o nezavisnosti pravosuđa, ali na koji način ćemo "popraviti" naš Ustav, napominje, Evropska unija nam ne propisuje, niti ima pravo na to.

"EU ne propisuje Srbiji šta u Ustavu treba ili ne treba da bude, već da Ustav ne sme da bude prepreka ostvarivanju obaveza koje države imaju kao članice. Ono što EU zahteva i zašto mi baš sada treba da menjamo Ustav je da naši sudovi moraju biti nezavisni, a kako ćemo mi to da uradimo je naša stvar" , kaže Međak.

Druga promena Ustava, kaže on, podrazumeva izmene koje su i sve druge članice morale da izmene, a to je da od ulaska u EU, počinje da važi pravo EU na teritoriji novog člana. To znači da ćemo deo vršenja suverenih prava poveriti institucijama EU u kojima ćemo i mi učestvovati", kaže Međak.

On napominje da to ne znači da mi "dajemo suverenost", već da poveravamo deo nadležnosti.

"Ulaskom u EU, mi dopuštamo da se deo zakona donosi u Briselu, ali i mi učestvujemo u njihovom donošenju", objašnjava on.

Zato je potrebno, kaže Međak, uneti i jednu klauzulu, koju on naziva integrativnom i koja bi omogućila poveravanje dela suverenih prava Evropskoj uniji.

"Uvođenje te integrativne klauzule se radi na kraju, kad završite pregovore i kad znate da ćete ući u EU. Ne možete to uraditi sada, jer pre nego sto se pregovori završe, niko ne može sa sigurnošću znati da ćemo ući u EU, pa bi bilo neozbiljno dodavati integrativnu klauzulu pre toga", kaže on.

Paralelno sa tim izmenama, kaže naš sagovornik, naš Ustav bi bio izmenjen kako bi bio usklađen sa tzv. "Pravom građanstva" po kome građani EU od te zajednice dobijaju posebna prava pored onih koji imaju kao džavljani džava članica.

Međak među tim pravima, između ostalog navodi aktivno i pasivno biračko pravo koje imaju građani EU.

"Svako biračko pravo je rezervisano za državljane neke zemlje, međutim u EU, sama EU kao organizacija garantuje dodatna prava", kaže Međak.

Aktivno i pasivno biračko pravo, objasnjava, u stvari znače da državljanin EU bez obzira da li ima državljanstvo države u kojoj živi, ako ima zakonito prebivalište na toj terioriji, može da glasa za lokalnu samoupravu, kao i da sam može da bude biran.

Takođe, EU garantuje da i ako živite u drugoj državi članici, možete da birate i budete birani za poslanika Evropskog parlamenta iz te jedinice, a to bi važilo i za sve državljane Srbije koji žive u drugim zemljama EU.

Pravo građanstva EU podrazumeva, kaže Međak, i pravo na obraćanje Evropskom parlamentu, Ombudsmanu i drugim institucijama EU na službenom jeziku svoje države, kao i pravo konzularne zaštite u trećim zemljama gde vaša zemlja nema ambasadu.

Za male države, objašnjava on, pravo konzularne zaštite je od velikog značaja.

Naime, u slučaju da državljanin Srbije izgubi pasoš npr. u Ccadu, gde nemamo ambasadu, neće lako izaći iz te zemlje, ali ako je Srbija deo EU, objašnjava Međak, "imaće pravo da ušeta u bilo koju ambasadu ili konzularno predstavništvo bilo koje zemlje EU i oni će biti dužni da ga zaštite kao da je njihov državljanin ".

(Kurir.rs/Tanjug)

Foto AP