Hvala vam što o meni brinete prepucavajući se ko je kriv, a ko ne. Hvala vam što ste se zabrinuli kako se osećam svih ovih dana gledajući u beli zid moje sobe, dok ste vi, dragi moji drugari i profesori, ćutali štiteći ižvrljane zidove naše škole.

Hvala vam što ste napisali otvoreno pismo da sačuvate sveže obrisane holove škole i kožom obloženu fotelju direktora. Hvala za bitnost i isticanje medalja i uspeha, dok ja kući prebrojavam otiske vaših prstiju po mojim obrazima. Boli me glava i povraća mi se i osećam se loše, ali ne brinem ja vas...

Kako ste se osećali kada ste pogledali snimak? Lepo ste se ispesničili, je l’ da? Posebno ova mala u belom duksu


Bojim se da sam kriva što od straha, sa rukama u modricama, nisam stigla da istrčim svoj poslednji krug pakla i nađem direktora. Da, da... psttt, u školama je uvek buka, pa niste čuli da ja trčim tražeći pomoć.


Jesam li kriva ja što sam sama putovala do svog mesta i tužnim pogledom dozivala druga da mi pomogne? Ooooo, hvala mu, pa barem da me neko čuje. Kako ste se osećali kada ste pogledali snimak? Lepo ste se ispesničili, je l’ da? Posebno ova mala u belom duksu, postigla je rekord od 33 udaraca po mom telu, zaslužila je vašu prašnjavu medalju sa hola iz vitrine škole. Kako divno navija čopor moj, svi isto i uglas: „Spusti ruku, breee!“ A to su moji drugovi, moj novi razred, moja nova škola... srećna sam!

Udrite, skrivam lice od suza, krvarim u duši. Udrite jače da boli, da slomi i polomi, pa staće i to


Odlično, eto i snimka! Novim, ekstra novim telefonom, kupili drugarima roditelji, valja se za novi početak, sa visokom rezolucijom, tako da zabeleži kako se moj drug gadi mojih suza koje prolivam, pa navlači rukav da se ne uprlja od mojih gadnih suza. Udrite, skrivam lice od suza, krvarim u duši. Udrite jače da boli, da slomi i polomi, pa staće i to, odmor mali je kratak i traje svega pet minuta, a i stići će valjda i profesor da me zaštiti. Baš čudno da ne žuri, buka je velika.


Hvala vam, oporavila sam se, prošlo je već dovoljno vremena... Nekih dvadesetak dana, ne brinite, ma ne boli ni to više, dobra sam ja devojčica. Hvala vam puno što ste izjavili da sam dobro i da nisam povređena. Hvala vam što ste sve institucije obavestili i uključili i što je ispoštovan protokol o nasilju, puno vam hvala, zaista je intervencija na mestu.


Izvinite samo što ću nekoliko nedelja, meseci i godina biti sa otkinutim i iščupanim srcem, a ceo život u strahu kad krenem holom sveže okrečene i prelepe moje nagrađivane škole. Pa valjda je i to po protokolu!


Za kraj: Ako vam nije teško, pokušajte da bar nešto učinite i zbog mene, i za druge, i zbog drugih, možda nekih mojih drugara po muci, koji su pocepani, počupani, prebijeni ili ih više nema. Dignite glas za ALEKSIN ZAKON, klimnite glavom i recite DA, hajde da probamo, to ne boli...

Volim vas, vaša drugarica....

Kurir / E.K.

Foto: Facebook