Pitanje dana kada će zbog duga RFZO od 30 milijardi dinara doći do nestašice lekova. Plaćaćemo skoro sve zdravstvene usluge

BEOGRAD - Gde je tanko, tu se kida!
Nestašica lekova u bolnicama, plaćanje nekih zdravstvenih usluga, lošiji kvalitet naočara i slušnih aparata koji su se nabavljali o državnom trošku... samo su deo scenarija koji će nas, prema rečima pojedinih stračnjaka za nekoliko nedelja zadesiti zbog duga Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) od 30 milijardi dinara prema dobavljačima i proizvođačima lekova.

- Nestašica nekih lekova u zdravstvenim ustanova je neminovna. Trenutak kada će sistem dugovanja pući je blizu. Dug veledrogerija prema proizvođačima lekova veći je od 300 miliona evra. Nijedan domaći proizvođač neće namerno obustaviti isporuku lekova, ali će zdravstvenim ustanovama dobavljači postaviti izbor - ili ćete da platite, odnosno obezbedite garancije da ćete platiti, ili nema više lekova - kaže za Kurir Dragomir Marosavljević, predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova, i naglašava da da RFZO za lekove na recept apotekama duguje 19 milijardi, a bolnicama 11 milijardi dinara.

Kako bi se iščupali iz začaranog kruga dugovanja, RFZO je najavio uštede, koje, kako tvrdi za Kurir direktor Aleksandar Vuksanović, neće biti na štetu najugroženijih kategorija pacijenata.

- S farmaceutskim kućama smo postigli dogovor o povraćaju 10 odsto novca od kupljenih lekova, na čemu smo uštedeli nekoliko desetina miliona evra. Razmišljamo i o uvođenju participacije za neke zdravstvene usluge, kupovini jeftinijih naočara i aparata za sluh. Jedna od ideja je uvođenje dodatnog zdravstvenog osiguranja, koje bi građani plaćali po 200-300 dinara, a zauzvrat ne bi plaćali bolničke dane ili participaciju - ističe Vuksanović i naglašava da Fond duguje 13 milijardi dinara apotekama za lekove na recept, dok zdravstvenim ustanovama ne duguje ništa.

Dugovanja veća od godišnjeg budžeta

Da će doći dan kad lekova bez para neće biti, smatra i Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova „Inovija“.

- Od ukupnog duga od 300 miliona evra, 25 odsto, odnosno 75 miliona evra, otpada na dug prema stranim proizvođačima lekova. Najveći problem je to što su dugovi od 30 milijardi dinara RFZO veći od njegovog godišnjeg budžeta, koji iznosi 24 milijarde.

Zbog toga što Fond duguje apotekama, a one dobavljačima, a onda i dobavljači proizvođačima, sistem će pući i proizvođači mogu da odluče da se povuku s tržišta - naglašava Trkulja.

Dobavljači duguju i bankama

Sekretar Grupacije veledrogerija pri PKS Gordana Hašimbegović ističe da, pored duga od 30 milijardi dinara prema proizvođačima lekova, veledrogerije duguju i bankama.

- Kako bi mogle da plaćaju lekove proizvođačima, veledrogerije su se zaduživale kod banaka i sad plaćaju skupe kamate. Drugi problem su gubici na kursnim razlikama jer se cene lekova računaju po kursu od 99,3 dinara za evro, a on je sada veći od 114 dinara - ističe Hašimbegovićeva.