PRIČE IZ TAKSIJA Zoran Džudović: Ako mi se mladi zanesu na zadnjem sedištu ja ih upozorim

Taksisti se susreću s brojnim situacijama, koje su ponekad smešne, ponekad tužne, a nekad i rizične. Zoran Džudović otkriva svoja iskustva s mušterijama

- Kad si taksista, svašta vidiš. Stalno smo na ulici, svedoci smo raznoraznih dešavanja i čujemo brojne priče od ljudi koji se voze. Ima tu nesvakidašnjih sudbina, i teških i lepih. Ljudi se opuste i sami krenu da pričaju. Valjda osete poverenje. One koji su ćutljivi i rezervisani ja i ne volim da zapitkujem - kaže Džudović.

Iznad svega, ističe, voli da se u njegovom automobilu poštuje red.

- Vozio sam i zaljubljene. Oni sednu pozadi i zanesu se, malo preteraju, grle se, ljube... A nije ni mesto ni vreme za to. Zato ih ja odmah upozorim: „Omladino, nije lepo ispred mene da razmenjujete nežnost, kod mene u taksiju nema preterivanja“ - priča nam Džudović.

Na pitanje da li ga zaneseni parovi poslušaju odgovara:

- Poslušaju, kako da ne. Pa i njima bude neprijatno. Ja ne dozvoljavam neprimerene scene u vozilu. Dešava se i da mlade devojke krenu u grad, pa iz roditeljskih kuća izađu normalno obučene, a onda hoće u taksiju da se presvuku u minić. Ja ni to ne dam. Ne mogu da dozvolim da kod mene rade nešto iza leđa svojim roditeljima, to su još deca - naglašava ovaj taksista.

Džudović dodaje da on i njegove kolege nisu zadovoljni uslovima rada:

- Neophodno je da država reši problem s divljim taksistima, a da nama obezbedi subvencije za kupovinu automobila, koji se zasad ne prepoznaju kao sredstvo za rad.

Piše Silvija Slamnig - Foto: Marina Lopičić; Beta