DRŽAVA PROVERAVA OKO 100 DOKTORSKIH DIPLOMA: Univerziteti ih izdavali bez dozvole ministarstva, preti im tužba
Oko 100 doktorskih diploma privatnih i državnih fakulteta u Srbiji, koje je osporila Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), predmet su pravne ekspertize domaćih i međunarodnih pravnih stručnjaka koju je zatražilo Ministarstvo prosvete. To je za Tanjug potvrdio državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Džamić navodeći da su se Ministarstvu obratili oštećeni profesori, docenti i asistenti koji su izgubili pravo da budu predavači, iako su u ranijim procesima akreditacije regularno prolazili procedure za izbor predavača na fakultetima i visokim školama strukovnih i akademskih studija.
"Izgubili su to pravo da zbog promene određenih standarda KAPK-a. Imajući u vidu pravne posledice svega toga i eventualnu tužbu države u obavezi smo da reagujemo i razgovaramo sa članovima KAPK-a i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Nije važno da li se radi o 500 ili 30 slučajeva, ako su protivpravno ostali bez posla, to je onda problem i zato želimo da ga rešimo", rekao je DŽambić.
On napominje da je reč o pravnoj, a ne personalnoj i političkoj temi i da je Ministarstvo konsultovalo domaće pravne eksperte, kao i stručnjake iz delegacije EU od kojih u narednih 30 dana očekuje da dobije pravnu ekspertizu kako bi se sve razjasnilo rešilo u skladu sa pravnim propisima.
''Oni koji se smatraju oštećenima odlukom KAPK-a pozivaju se na to da su odjednom promenjeni standardi koji potiru ranije odluke same Komisije i upravo zato imamo pravnu dilemu koju treba razrešiti.
On dodaje da će jedan od prioritetnih zadataka Ministarstva nakon formiranja novog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i novog KAPK-a biti unapređenje sistema vrednovanja kvaliteta visokoškolskih ustanova i uspostavljanje registra nastavnika.
"Tako bismo u svakom trenutku znali ko je gde zaposlen i sa kojim fondom časova. Takođe, sistem akreditacije treba da bude što transparentniji i kvalitetniji kako se ovakve stvari ne bi ubuduće dešavale", smatra Džambić.
Generalni sekretar KAPK-a Šćepan Miljanić naveo je da je osporeno oko stotinak doktorskih diploma od čega skoro polovinu poseduju oni koji su bili zaposleni kao profesori, docenti ili asistenti. Kako je objasnio za Tanjug, KAPK ne poništava diplome, jer je to u nadležnosti Ministastva, ali ih osporava ukoliko ih je izdala visokoškolska ustanova koja nije bila akreditovana.
Prema njegovim rečima sporno je što su određeni univerziteti izdavali diplome bez dozvole ministarstva, kao i to što su doktore nauka sa spornim disertacijama angažovali drugi fakulteti i s njima pravili studijske programe za koje su podnosili zahtev za akreditaciju.
''To ne znači da ti studijski programi neće biti akreditovani, ali zato nalažemo ustanovama da se predavačima s takvim diplomama prekine radni odnos. Ako neko drugi želi da ih zaposli, mi s tim nemamo ništa'', rekao je Miljanić za Tanjug.
On insistira na tome da su osporene diplome nezakonite i da KAPK postupa po propisanim standardima.
"Zabluda je da retroaktivno osporavamo diplome. KAPK dobija zahtev za utvrđivanje akreditacije određenog studijskog programa i ako nađemo na listi zaposlenih nastavnika s nezakonitom diplomom, koja može da bude stečena pre 3, 17 ili 30 godina, razmatramo da li je ustanova tada imala pravo da je izda'', pojasnio je Miljanić. Na konstataciju da privatni univerziteti negoduju tvrdeći da su samo oni na udaru KAPK-a, Miljanić odgovara da je osporeno i nekoliko diploma državnih univerziteta.
''Ne pravimo nikakvu diskriminaciju po tom osnovu, ali mnogo je više takvih slučajeva na privatnim nego na državnim fakultetima'', tvrdi Miljanić.
Upitan šta je rešenje za one čije se diplome osporavaju, generalni sekretar KAPK-a odgovara da ''oni to treba da reše sa ustanovama koje su ih izdale''.
''Mi samo ukazujemo na nezakonitost i ne dozvoljavamo da ustanova prođe akreditaciju. Ne tvrdim da ni nama nešto ne promiče i da nije promicalo prethodnim sazivima KAPK-a kojem to nije bilo u fokusu. Mi smo u poslednjih godinu dana ''utegli'' stvar, a Komisija se ranije bavili standardima rada i učlanjenjem u Evropsku asocijaciju akreditacionih institucija''. On je napomenuo da diplome studenata čijim su predavačima osporeni doktorati ni na koji način nisu dovedene u pitanje.
''Ako je neko studirao na akreditovanom fakultetu nema razloga da brine, njegova diploma je validna čak i ako je imao profesora čija je diploma osporena'', rekao je Miljanić.
Rektor Univerziteta Megatrend Mića Jovanović rekao je za Tanjug da je Komisija do sada osporila dva doktorata tog univerzieteta i to sa Fakulteta za civilno vazduhoplovstvo što je ocenio kao ''neviđeni apsurd''.
''Osporeni su zato što su branjeni po starom zakonu po kojem nije trebalo da se dobijaju akreditacije za master i doktorske studije", kaže Jovanović i dodaje da se sada "osporava nešto što je urađeno po tadašnjem važećem zakonu''. Dodao je da pretpostavlja da će se, ako se sledi metodologija primenjena u ova dva slučaja, pod lupom KAPK-a naći između 50 i 60 diploma Megatrenda.
"Nemamo evidenciju koliko je profesora tu obuhvaćeno, ali sigurno nije mnogo jer većina od 450 predavača na našem univerzitetu magistrirala je i doktorirala na drugim univerzitetima", naveo je Jovanović.
On je rekao i da bi "zbog nakaradnog tumačenja zakona", prema njegovoj proceni, nekoliko hiljada nastavnika na raznim fakultetima moglo ostati bez univerzitetskih zvanja.
"Jako je čudno da se napadnu privatni univerziteti, a da se ne diraju državni. Ako se otvori Pandorina kutija i vidi da se isto dešavalo na svim državnim univerzitetima, biće osporene diplome desetina hiljada ljudi".
Jovanović tvrdi i da je u visokoškolskom obrazovanju prisutna ''ogromna korupcija'' i navodi da isti ljudi 12 godina, kako kaže, ubiraju benefite ''vrteći se od Nacionalnog saveta do Komisije''. Zato kaže da podržava novi Zakon o visokom obrazovanju, koji je, smatra, perfektan, jer ministru daje ovlašćenja i mogućnosti da zaustavi korupciju.
(Kurir.rs/Tanjug)
Foto Profimedia
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore