Ovde se ne radi o meni, već o devojčici koju smo spasli, pružili joj dom i ljubav, a koja sada može da doživi traume

Moji advokati su uputili tužbu Centru za socijalni rad da mi se moja devojčica hitno vrati, ali još nema nikakvog odgovora... Ne znam gde je, šta se dešava s njom ni u kakvom je stanju, da li je drže zatvorenu ili kljukaju lekovima za smirenje! Moram da je spasem što pre!“


Ovo za Kurir kaže klinički psiholog Mila Alečković, čija je priča potresla srpsku javnost kada je obelodanila da su joj Centar za porodični smeštaj i usvojenje Beograd i Centar za socijalni rad Obrenovac, kako ona kaže, kidnapovali dete čiji su hranitelji dve godine bili ona i njen suprug, francuski državljanin Iv Bataj.

Ćerka Mire Alečković

RATNIK I PESNIK


Mila Alečković je ćerka čuvene srpske pesnikinje Mire Alečković i akademskog slikara i arhitekte Save Nikolića. Mira Alečković je kao partizanka učestvovala u Drugom svetskom ratu. Bila je humanista i širila kulturne veze širom sveta. Napisala je 53 knjige za decu i odrasle. Autor je teksta pesama „Druže Tito, mi ti se kunemo“, „Svečana pesma“ i „Jugoslavijo“, sa refrenom koji je, kako je sama govorila, pozajmila od naroda, Srba s Kozare.


Mira Alečković je preminula 2008. Sahranjena je uz vojne počasti u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.


Naime, sve je počelo kada su 15. decembra ljudi iz ovih centara došli kod Alečkovićeve i bez upozorenja ili bilo kakvog objašnjenja saopštili da „sada vode dete“.

- Taj dan je njih sedmoro upalo kod mene, a pošto nisam htela da potpišem rešenje kojim su mahali a da ga ne pročitam, zvali su policiju. Jedan policajac je plakao i rekao da mu je ovo najteži dan na poslu, ali je ipak morao da je odvede. Od tada se mojoj devojčici gubi svaki trag... Uspela sam preko svojih izvora da saznam da se sada navodno nalazi u Zemun polju, a neki ljudi joj sufliraju šta treba da kaže... Iz stare škole nije ispisana, ugovor o hraniteljstvu koji je potpisan sa mnom nije raskinut, prekršen je svaki zakon, ali ja ću se boriti za moju devojčicu i znam da ću pobediti - kaže Alečkovićeva.


Za to vreme u stanu Alečkovićeve u centru Beograda sve je kao i kad je devojčica bila tu, njena soba, lutke, fotografije, školske sveske i crteži. Mila kroz suze pokazuje detetove crteže, ali i peticiju njenih drugara iz razreda da im se vrati.

- Pretpostavljam da se sve ovo desilo jer sam, nažalost, bila prva koja je pričala o lancima pedofilije u Evropi i Srbiji, pa je nekima to verovatno zasmetalo. Međutim, ovde se ne radi o meni, već o devojčici koju smo spasli, pružili joj dom i ljubav, a koja sada može da dožive traume koje će je jednom odvesti u šizofreniju. Zašto se ljudi koji donose ovakve odluke zapošljavaju u centrima za socijalni rad - pita se Mila Alečković.


Iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd rečeno nam je da je za sve informacije nadležno Ministarstvo rada i socijalne politike, odakle je objašnjeno je, „u skladu s odredbama porodičnog zakona, javnost iz ovakvih postupaka isključena, pa bi svako iznošenje informacija o konkretnom slučaju predstavljalo kršenje zakona“.

0701-protest-mila-aleckovic.jpg
Kurir 


Na Vračaru

PROTEST PODRŠKE


Nekoliko desetina građana okupilo se juče ispred Doma za nezbrinutu decu na Vračaru kako bi pružili podršku Mili Alečković. Ona kaže da je saznala da se dete trenutno nalazi u Zemun polju, na skrivenoj lokaciji, kao i da je upotrebila sve moguće mehanizme kako bi devojčica ponovo bila u njenom domu.


I. M.

Kurir/Jelena Pronić

Foto:Zorana Jevtić, Kurir