U Upravi za veterinu kažu da jeste otkriveno da su dimljena slanina i zamrznuta svinjska mast zaraženi listerijom, ali ne znaju šta se s tom robom dogodilo

Šta se dogodilo sa mesnim i mlečnim prerađevinama poreklom iz Srbije, u kojima je rusko ministarstvo poljoprivrede otkrilo opasnu bakteriju listeriju i štetni aditiv natamicin, o čemu je Kurir pisao, niko od nadležnih u Srbiji ne zna.


Ovo je za Kurir priznala i Emina Milakara, v. d. direktora Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, ali negira mogućnost da su zaraženi proizvodi vraćeni u Srbiju i prodati domaćim potrošačima.

- Svi proizvodi u kojima su u Rusiji otkrivene bakterije iz Srbije su otišli u ispravnom stanju i sa dokumentacijom koja to potvrđuje. Da nisu bili ispravni, ti proizvodi ne bi mogli da uđu u Rusiju. Da li je došlo do naknadne kontaminacije u toku transporta ili skladištenja kod kupca, mi to ne možemo da garantujemo. Posle obaveštenja iz Rusije sproveli smo provere u kompanijama izvoznicima i nismo našli ništa sporno - rekla je Milakara:

0601.jpg
Printscreen 


Ništa nije vraćeno


Našim izveštajem ruski nadležni organi bili su zadovoljni. Šta se desilo s tom robom koja je izvezena u Rusiju, ne znam, ali apsolutno ne postoji mogućnost da se ti proizvodi nađu na tržištu Srbije jer nam nijedan proizvod nije vraćen.


Podsetimo, u dokumentima ruskog ministarstva poljoprivrede i državne veterinarske uprave do kojih je Kurir došao tvrdi se da je u barenoj dimljenoj slanini i smrznutoj svinjskoj masti, koje su na rusko tržište izvezla tri proizvođača iz Srbije, otkrivena bakterija listerija. Takođe, tvrdi se i da je u siru trapistu jednog proizvođača iz Srbije otkriven štetni aditiv natamicin (E235).

06-copy.jpg
Kurir 


Prebacuju lopticu


Šef Odeljenja za epizootilogiju Naučnog insituta za veterinarsvtvo Srbije dr Slobodan Stanojević ističe da se meso zaraženo listerijom, bez obzira na to da li je vraćeno u zemlju porekla ili nije, obavezno uništava.

- Trebalo bi da ga uništi onaj čije je i on mora da plati troškove uništenja. Pitanje je da li je jeftinije da se to meso uništi u Rusiji ili da se transportuje 2.000 kilometara i uništi u Srbiji. Odgovornost je na onome ko je to meso stavio u promet i garantuje za njega dok se ne potroši. To je isto kao kad kupite automobil i posle dve godine se utvrdi neki nedostatak, pa je proizvođač dužan da ga otkloni. Osim vlasnika, odgovorni su i prevoznik i kupac ako su nešto sa tim mesom radili. Na ruskim i našim organima je da utvrde gde je moglo da dođe do kontaminacije. U interesu je i proizvođača da sa sebe skine sumnju - kaže Stanojević i dodaje da ako se zaraženo meso vraća u Srbiju, nadležni organi Rusije o tome bi morali da obaveste nadležne u Srbiji.


Branislav Gulan

UVOZIMO LOŠE, PA TO LOŠE POSLE PRODAJEMO


Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU, ističe da su problemi sa izvozom mesa posledica uvoza žive stoke iz Evrope.

- Mi uvozimo žive svinje čiji se tov podstiče antibioticima i čije je meso zato mnogo lošijeg kvaliteta od mesa naših svinja koje se hrane kukuruzom. U 2017. uvezli smo 30 odsto prasića više nego 2016. Te prasiće, koji zbog antibiotika brže rastu i čija je proizvodnja jeftinija, mi pokoljemo i izvozimo, zato se i dešavaju problemi - kaže Gulan.


ČINJENICE


- 17.468 tona mesa svežeg mesa izvezla je ukupno Srbija u 2016. godini


- 35,1 milion evra vredelo je meso izvezeno iz Srbije 2016.


- 2.156 tona smrznute svinjetine izvezeno je u Rusiju u 2016.


- 2 tone goveđeg svežeg mesa izvezeno je u Rusiju u 2016.


- 20 tona živinskog mesa izvezeno je u Rusiju u 2016.


- 8 tona dimljenog svinjskog mesa izvezeno je u Rusiju u 2016.


SLAVICA TOMČIĆ - Foto: Shutterstock; PrintScreen; Kurir

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI! VLADA SRBIJE JEDVA DOBILA TROJKU!!!