Nemački i francuski stručnjak Ernst Bether i Simon Gabari smatraju, a to se navodi u njihovoj analizi, da se postupak reforme sudstva mora revidirati i iznova sprovesti prema drugačijim modalitetima, uz prioritetni zahtev da se reši pitanje sudija i tužilaca koji su razrešeni bez poštovanja osnovnih principa

BEOGRAD - Stanje u srpskom pravosuđu je ozbiljno, jer sistem uspostavljen nakon reformi 2009. uz razrešenje značajnog broja sudija i tužilaca, ne odgovara zahtevima nezavisnog, nepristrasnog sudstva koje je u službi građana, zaključak je izveštaja nemačkog i francuskog stručnjaka Ernsta Bethera i Simona Gabaria.

Oni zato smatraju, a to se navodi u njihovoj analizi, da se postupak reforme sudstva mora revidirati i iznova sprovesti prema drugačijim modalitetima, uz prioritetni zahtev da se reši pitanje sudija i tužilaca koji su razrešeni bez poštovanja osnovnih principa.

Analiza stranih stučnjaka prezentovana je danas na skupu "Sistemski preduslov za suzbijanje korupcije" koji su organizovali Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenka javnih tužilaca Srbije. U pomenutom izveštaju se ističe i da je neophodan program kontinuiranog obrazovanja sudija i tužilaca koji su suočeni sa promenama velikih razmera u srpskom zakonodavstvu.

Revidiranje zahteva i pitanje efikasnosti sudstva, smatraju strani stručnjaci, jer, kako navode u analizi, u očima mnogih reforme, uključujući i reformu pravosudne mreže i organizacije sudova, su dovele do rasula u pravosuđu.
Biće, kako se dodaje, potrebno preduzeti mnoge druge mere kako bi se uspostavilo poverenje u srpsko pravosuđe kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, s obzirom na činjenicu da ono posebno zavisi od statuta, struktura i svoje organizacije usled čega dobra volja njenih aktera da se isprave nedostaci ne može da bude dovoljna.

U analizi se konstatuje da su kompleksnim i naopakim postupkom u decembru 2009. dva saveta pravosuđa Srbije (Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca) razrešila dužnosti 837 sudija i 220 tužilaca, što čini otprilike jednu trećinu sudija i tužilaca u Sbriji.


"Osnov za to razrešenje je bilo sprovođenje opšteg izbora sudija, među onima koji su već obavljali sudijske dužnosti ili reforme pravosuđa koju je zahtevala EU a sve kroz perspektivu kandiature Srbije za prijem u njeno članstvo", ukazuje se u analizi.

Sprovedni postupak, kako navode strani eksperti, i prema proceni evropskih instanci, nije poštovao nijedan fundamentalni princip Evropske konvencije o ljudskim pravima - nije obavljeno saslušanje opozvanih sudija i tužilaca, nisu im saopštene činjenice koje bi mogle da im se zameraju, odluke nisu obrazložene, postupak je bio potpuno netransparentan.

Takdoje, eksperti ocenjuju da je i postupak revizije, koji je pokrenut pod pritiskom evropskih instanci, bio neuspešan. Pokazalo se da se funksionisanje instanci koje su sprovele reviziju ozbiljno oglušilo o sve suštinske principe pravičnog postupka - prebacivanje tereta dokazivanja, povreda principa kontradiktornosti, jednakosti oružja, javnosti rasprava, nepristrasnosti, primećuju strani ekperti.

"Daleko od toga da su kolegama koji su razrešeni vraćena njihova prava", konstatuje se u izveštaju i dodaje da postupkom revizije nisu ispoštovani osnovni principi a samo je u manjem broju slučajeva preinačen diskrecioni postupak eliminacije brojnih sudija i tužilaca koji su bili na funkciji 2009. godine.

Ovaj postupak, kako se dodaje u dokumentu, je predstavljen kao "lustracija" sudija i tužilaca u periodu posle pada Miloševićevog režima i kao vid modernizacije nedovoljno efikasnog pravosudnog sistema. Eksperti ocenjuju da zapravo, nijedan od tih ciljeva nije postignut, te je sprovođenje lustracije kao cilj istican samo u međunarodnoj zajednici.
"Tako objašnjenje nikada nije dato u Srbiji zato što u nedostatku političke volje, postupak lustracije, izglasan u maju 2003. godine, nije sproveden na nivou cele državne uprave", zaključuje se u analizi.