ZBOG PROLEĆNIH TEMPERATURA U JANUARU LOŠE SE PIŠE ZASADIMA: Topla zima će uništiti srpsku poljoprivredu
Svaki dan sa temperaturom iznad 12 stepeni praktično je uslov za buđenje vegetacije, a u slučaju naglih mrazeva najviše će stradati voće, upozoravaju stručnjaci
Srpska poljoprivreda može da doživi propast ukoliko se nastave topli dani u januaru, a onda se naglo spusti temperatura i uništi zasade.
Poljoprivrednici zbog toga strepe, prate vremensku prognozu, a voćari mole boga da se ne ponovi prošlogodišnji scenario, kada je jak mraz u pojedinim krajevima Srbije prepolovio rod malina.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže za Kurir da je najugroženije rano voće s obzirom na to da je ovo neuobičajena temperatura za ovo doba godine.
Buđenje vegetacije
- Svaki dan sa temperaturom iznad 12 stepeni praktično je uslov za buđenje vegetacije, a to u slučaju realno očekivanih zahlađenja može da bude katastrofalno, pogotovo za voće. To može da utiče na smanjenje obima prinosa i kvalitet, a kakve će posledice ostaviti, zavisi od toga koliko će biti jaki mrazevi i koliko će trajati. Ugroženo je pre svega rano voće, trešnje i jagode. Može doći do veće štete u slučaju pojave kasnih prolećnih mrazeva i u slučaju pojave gradonosnih oblaka - kaže Ševarlić.
Sigurnost će imati, dodaje on, jedino biljke koje se nalaze u staklenicima i plastenicima, čija će proizvodnja biti rentabilnija. I dr Mihajlo Nikolić, profesor na katedri za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ističe da ovako topao period može da ugrozi voće.
- Nije dobro što je ovako toplo. Višegodišnje biljke traže određeni broj hladnih dana da bi se obavili odgovarajaći fizički procesi neophodni za pravilno cvetanje. Ako toga nema, ti procesi se ne mogu uspešno obaviti i dolazi do jedne pojave koja nije baš prijatna, takozvani jalovi cvetovi ili nedovoljno formirani, a onda izostaje rod. Ukoliko se nastavi topla zima, onda će i ove višegodišnje drvenaste biljke biti delimično ugrožene - trešnje, šljive, kruške, breskve.
Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije, ističe da cena nekog proizvoda najpre zavisi od količine na tržištu:
- Cene diktira tržište, jednostavno je: ako ima dovoljno robe na tržištu, onda cene ne mogu biti visoke, ali ako imate relativno malo robe, dakle, nešto se desi pa nema velikog prinosa te godine, onda je sasvim očekivano i razumljivo da cene rastu i da određeni proizvodi poskupe.
Kreću pupoljci
Meteorolog Đorđe Đurić kaže da se krajem meseca može očekivati pad temperature. Dragan Jevtović, predsednik Udruženja voćara u rudničkom i takovskom kraju, strepi od ovakvog vremena:
- Ukoliko bi nastavilo da bude toplo još nekoliko dana, krenuli bi pupoljci. Ako bi onda naleteo hladni talas, ostao bi desetkovan rod. Svi strepe od toga, ljudi se plaše, uložili su sve u to voće. Zato se svi baziraju na osiguravajućim kućama, ali osiguranje ne može da isplati štetu, oni samo osiguraju rod, zato predlažem da se napravi društvo za uzajamno osiguranje u kom bi, recimo, 300 voćara plaćalo članarinu i, kada se desi da se nekome uništi rod, da se od toga nadoknadi.
Kurir / M. Branković - S. Slamnig
Foto: Shutterstock, Dragana Udovičić, Marina Lopičić
U TRENUCIMA KADA SE SUOČAVAMO SA NAJVEĆIM IZAZOVIMA, NAŠ ZADATAK JESTE DA NE DOZVOLIMO DA SRBIJA STANE Vučić: Daćemo sve od sebe da Srbija nastavi da ide napred