ŠOK! BIVŠI NAČELNIK UKP OTKRIVA: Šilerovu srušili DA UNIŠTE DNK političara!

Zloglasna kuća vođa „zemunskog klana“ Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma u Šilerovoj ulici srušena je pre tačno 15 godina, ali je mnogima i dan-danas enigma zašto je to zapravo učinjeno!

Rušenje tvrđave odakle je komandovao Milorad Ulemek Legija je počelo odmah nakon ubistva premijera Zorana Đinđića i potrajalo je skoro dve nedelje.

Mile Novaković, bivši šef Uprave kriminalističke policije (UKP) i čovek koji je učestvovao u otkrivanju i hapšenju Đinđićevih ubica, navodi da je ovo sedište „zemunaca“, koji su srpskog premijera ubili 12. marta 2003, porušeno da se ne bi otkrilo ko je sve godinama tamo odlazio. A to je, objašnjava on, moglo da se otkrije čak i preko najsitnijih detalja, poput dlaka u bazenu!

Skriveni tragovi

- Dan posle ubistva premijera Đinđića, u političkoj euforiji - da se na neki način osvete Dušanu Spasojeviću i „zemunskom klanu“ - doneta je odluka i počelo je rušenje objekata u Šilerovoj ulici. Ostaće večita dilema zbog čega je to ekspresno učinjeno bez bilo kakvog sudskog ili inspekcijskog rešenja. Spekulisalo se da je to učinjeno da bi se uništili tragovi boravka nekih ličnosti u Šilerovoj. Da se ne bi na kasetama videlo ko je sve dolazio kod Dušana Spasojevića - navodi Novaković i dodaje:

- Što bi se rušila zgrada, dovoljno je bilo pokupiti kasete i kompjutere... Ruši se bazen da se ne bi našle dlake, gde bi se DNK analizom utvrdilo ko se sve kupao u bazenu. Oni na koje se ciljalo su u svojim saopštenjima i svedočenjima ispričali da su dolazili u Šilerovu i brčkali se u bazenu.

Novaković smatra da se zdanje u Šilerovoj, moglo iskoristiti za novi dom zdravlja, starački dom ili obdanište.

Politički nalog

- Ishitrena odluka za rušenje je doneta političkim nalogom gradske i lokalne zemunske vlasti, koji su žmurili dok je Spasojević gradio kuće i tržni centar bez ikakvih dozvola - navodi Novaković, koji je o ovoj temi pisao i u svojoj knjizi „Državo, ruke uvis“.

Kurir / Boban Karović

Foto: Printscreen, Privatna arhiva, EPA