Osim što joj nije dao kredit i dozvolio da puši u banci, Ljuba Šiptar je Miri predložio da se pokloni ispred slike patrijarha Pavla i da se prekrsti

Nekoliko meseci pre formiranja JUL-a, kod mene u banku došli su Mira Marković, Nenad Đorđević i direktor „Dunav osiguranja” Nebojša Maljković.

Kaže Mira, mi imamo u planu da formiramo jednu partiju koja će biti pandan Socijalističkoj partiji, u pregovorima smo za kupovinu jedne zgrade na Dorćolu i treba nam kredit od pet miliona maraka.

Bili su strogi uslovi, i ja kažem, gospođo… Prekinu me: „Nisam ja gospođa, nego drugarica”. Dobro, drugarice Miro, ne možete da dobijete kredit jer ne ispunjavate uslove.

Ljuba Mihajlović zvani Lljuba Šiptar je 12 godina bio na čelu najveće banke u regionu, Komercijalne banke, i smatralo se da je blizak s porodicom Milošević, da je njihov lični bankar i da su, pored Slobodana, na njega imali veliki uticaj i Mira, Marko i Marija.

Mihajlović je ispričao da se s Miloševićem samo dva puta sreo, i da Milošević od njega nikada nije tražio nijednu uslugu.

„S Markom sam se sasvim slučajno video dva puta u Požarevcu. Neko društvo je bilo, sedeli smo u kafani i zabavljali se. On je imao nekoliko registrovanih firmi, ali nisu radile. Mislim da je radio zajedno s Vladom Kovačevićem Trefom.

A Marija… Ona je došla jednom s Hadži Draganom Antićem kad je on postao glavni urednik i direktor „Politike”. Njena želja je bila da vidi kako je uređena banka i prostor gde su se nalazili sefovi, koji su u to vreme bili najmoderniji u Evropi. Ja sam joj sve to pokazao i ona nije skrivala oduševljenje, mada nikada nije otvorila sef”.

Međutim, Mira Marković nije bila oduševljena susretom s najvećim srpskim bankarom.

„Nekoliko meseci pre formiranja JUL-a, kod mene u banku došli su Mira Marković, Nenad Đorđević i direktor „Dunav osiguranja” Nebojša Maljković.

Kaže Mira, mi imamo u planu da formiramo jednu partiju koja će biti pandan Socijalističkoj partiji, programi će nam biti slični, i naš zadatak je da privučemo članstvo iz opozicionih partija. U pregovorima smo za kupovinu jedne zgrade na Dorćolu i treba nam kredit od pet miliona maraka s niskom kamatom. A tada samo što je počela primena deda Avramovog programa jedan dinar – jedna marka.

Bili su strogi uslovi, i ja kažem: gospođo… Prekinu me, nisam ja gospođa, nego drugarica. Dobro, drugarice Miro, ne možete da dobijete kredit jer ne ispunjavate uslove. Ona je ljutito ustala i kazala – zapamtićete ovo. Svi troje su izašli iz kabineta bez pozdrava. A kad su ušli u kabinet, Mira je odmah htela da zapali cigaretu. Vi ovde nemate pikslu, pitala je. Ne, rekoh. U ovoj banci se ne puši. ‘Pa, ja hoću da zapalim cigaretu.’ U ovoj banci se, gospođo, ne puši. ‘Nisam ja gospođa, ja sam drugarica.’ Iz fioke izvadim pravila rada i ponašanja klijenata banke, čitava knjiga, i negde tamo u članu 52 piše – strogo zabranjeno pušenje. Objasnim joj da se, kad se puši u kancelariji, umanjuje radna sposobnost, i da sam ta pravila prepisao iz nemačke Dojč banke. Devedeset druge sam zabranio pušenje u banci, a vlast je donela zakon dve hiljade i neke”.

mira-markovic.jpg
Profimedia 

Osim što joj nije dao kredit i dozvolio da puši u banci, Ljuba Šiptar je Miri predložio da se pokloni ispred slike patrijarha Pavla i da se prekrsti.

„U kabinetu sam držao fotografiju Slobodana Miloševića, što je zakonom bilo obavezno, i veliku sliku patrijarha Pavla. Rekoh, gospođo, ovog čoveka stalno viđate, s njim i spavate. Ali iz poštovanja, morali biste da se pomolite ispred slike patrijarha, ima tamo sveća i kandilo, pa se prekrstite. Kaže, ja ne verujem u Boga, je l’ vi verujete u Boga? Rekoh, verujem. Stvarno verujete? Verujem, i to stvarno verujem.”

Pretnje Mire Marković upućene Ljubi Šiptaru nikada se nisu ostvarile, a i kako bi kada je naspram sebe imala bankara koji je raspolagao s više stotina miliona maraka, koje su bile na izvol’te državi u vreme ratova i međunarodnih sankcija. To je samo još jedna potvrda teze da je devedesetih godina od Ljube Šiptara bio moćniji samo Slobodan Milošević.

Mihajlović je u penziji već deceniju. Ima 76 godina, vitalan je i kaže da bankarstvo i dalje ima u malom prstu. Živi skromno, tvrdi da se nije obogatio iako je mogao, zadovoljanje što može mirno da spava.

0503-profimedia.jpg
Profimedia 

Žali što ga godinama niko nije pozvao za savet jer smatra da bi njegovo znanje i iskustvo bili od velike koristi današnjim bankarima, privrednicima i ministrima. Iako je imao ličnu tragediju, doživeo je pogibiju sina, kaže da je srećan čovek, pogotovo od pre dve i po godine, kada je postao deda blizanaca.

„Bog jednom uzme, a drugi put dvostruko vrati”, završava svoju ispovest Ljuba Šiptar.

(Ekspres.net/Velimir Perović)