SRBIJA JE CVETALA U VREME OBRENOVIĆA, A ONDA SMO UNIŠTILI SKORO SVE: Ovo je 47 stvari koje je Srbija dobila za vreme dinastije

Osim himne "Bože pravde" koja je nastala za vreme vladavine dinastije Obrenovića, ova dinastija je još mnogo toga darivala Srbiji i srpskom narodu. Evo šta je sve urađeno za vreme njihove vladavine:

2. Ustavom iz 1888, koji je bio jedan od najnaprednijih ustava u Evropi, uvedena je parlamentarna vladavina u Srbiji. Ovim ustavom je garantovana zaštita slobode od samovolje državne vlasti, zabranjen progon srpskih građana, zajamčena prava i lične slobode građana i sloboda govora, misli, štampe i udruživanja, izvršena decentralizacija države (uvedena okružna, sreska i opštinska samouprava), obezbeđena sudska nezavisnost itd.

3. Knjaz Miloš je takođe uveo jedno od kapitalnih obeležja državnosti u Srbiji, a to je takozvana „stajaća vojska“ ili državne oružane snage

4. Kraljica Natalija je osnovala fond “Natalijanum” i poklonila je Univerzitetu u Beogradu Kraljevski domen u Majdanpeku od oko 8.000 hektara, a rudnik zlata, koji se na njemu nalazi, srpskoj siročadi. Tim gestom Kraljica Natalija je ubedljivo najveći dobrotvor Beogradskog Univerziteta.

5. Kralj Milan je poklonio imanje Jevremovac za Botaničku baštu.

6. Knez Mihailo je dao plac za Srpsku Akademiju.

7. Knjaz Miloš je 1859. uveo opštinske koševe u koje su seljaci bili obavezni da daju određene količine žita, koje se potom delilo narodu u slučaju gladi ili nekih drugih neprilika, kao što su sušne godine, poplave ili kasnije, posle Miloševe smrti u ratnim uslovima. Ovo je trajalo do 1915.

8. Obrenovići su posebno vodili računa o zaštiti prava manjinskih zajednica u Srbiji. Vrhunac te brige je donošenje ustava iz 1888. u kome se garantuju sva prava svim građanima Srbije

9. Knjaz Miloš je osnovao tajnu srpsku službu i to za vreme Drugog srpskog ustanka, a prvi veliki tajni agent je bio narodni knez Vasilije Vasa Popović iz Bersića kod Gornjeg Milanovca.

10. Knjaz Miloš je za vreme posete sultanu Mahmutu u Carigradu otplatio dugove Vaseljenske Patrijaršije. Iz zahvalnosti prema ovom lepom i plemenitom gestu srpskog vladara, Patrijarh i Sveti Sinod sporazumeju se, da se na liturgijama spominje vladarski srpski dom i srpski narod.

11. Te, za Srbiju, a posebno za Srbe, važne 1896. godine, Kralj Aleksandar je prisustvovao prvim obnovljenim Olimpijskim igrama u Atini i to kao jedini strani državnik. O tome svedoči filmski zapis.

12. Ličnim novcem Obrenovića ili njihovim zalaganjima je sagrađeno ili, u najmanju ruku obnovljeno, preko 400 crkava i manastira.

13. Glavni ktitori manastira Vujan, gde je kao iskušenik boravio i blago počivši Patrijarh Pavle i gde se na čudesan način izlečio od tuberkoloze, su bili Knez Nikola Milićević Lunjevica, deda Kraljice Drage, Vojvoda Milan Obrenović i Gospodar Jakov Obrenović.

14. 7. juna 1840. u Srbiji je počela sa radom prva Pošta na Kalemegdanu u Srbiji.

15. 1866. je donet prvi Zakon o poštama i izdate prve poštanske marke koje su bile sa likom Kneza Mihaila (u svetu je prva marka izdata u Engleskoj 1840).

16. 1874. Srbija je sa još 21 zemljom iz sveta postala osnivač Svetskog poštanskog saveza.

17. 15. septembra 1884. je puštena u saobraćaj prva pruga izgrađena u Srbiji između Beograda i Niša.

18. Prvi gradski prevoz u Beogradu je krenuo 1892. kada su tramvaji sa konjskom zapregom prevozili putnike po Beogradu. Godinu dana kasnije je proradio tramvaj na električni pogon.

19. Prvi Licej-Velika škola otvorena je 1838. U Beogradu.

20. Prva knjižara otvorena je 1827. ( Gligorije Vazarević kod Saborne crkve)

21. Prva štamparija je počela sa radom 21. maja 1831. (doneli je iz Sankt Peterburga Cvetko Rajović i Avram Petronijević).

22. Sa radom je počelo 1859. Narodno pozorište koje je izgrađeno pre svega ličnim sredstvima Kneza Mihaila uz učešće Kralja Milana i Kapetana Miše Anastasijevića.

23. Prva biblioteka osnovana je 1815. pri Knjaževskoj kancelariji, a biblioteka u Beogradu je osnovana 1838. kao začetak Narodne biblioteke. Za narodnu biblioteku na Kosančićevom vencu Knez Mihailo je dao na raspolaganje svoj plac.

24. Prvo učeno društvo – Društvo srpske slovenosti, osnovano je 1841.

25. Prvi bal u Srbiji je priređen 1827.

26. Prvu apoteku i bolnicu je 1826. otvorio Gospodar Jevrem Obrenović u Šapcu.

27. Prva apoteka u Beogradu je otvorena 1830. Kod Saborne crkve (vlasnik Mateja Ivanović).

28. Prva bolnica u Beogradu osnovana je 1832.

29. Prvi put žene su sele za trpezu zajedno sa muževima i ostalom gospodom

27. januara 1838. na svečanoj večeri na Miloševom dvoru.

30. Prvi bilijar je stigao u Srbiju 1822.

31. Prvi klavir 1824. dobila je Savka, mlađa kći Knjaza Miloša.

32. Prvi srpski i beogradski sajdžija je bio g. Piler od 1835.

33. Prva polisa osiguranja izdata je 1839. (osigurana kuća Lazara Zubana).

34. Prvi telefon, samo sedam godina kasnije od prvog Belovog telefona, uveden je u Beogradu 14. Marta 1883.

35. Prvi međumesni razgovor obavili su Kralj Milan i Milutin Garašanin, naprednjački prvak, između Beograda i Niša 1886.

36. Javni telefonski saobraćaj u Beogradu počeo je 1898. kada je u Kolarčevoj zadužbini postavljena telefonska centrala sa 50 brojeva.

37. Prvi putujući bioskop se pojavio 1900.

38. 1895. je osnovano Društvo za podizanje Hrama Svetog Save.

39. Srpska Kraljevska Akademija je ustanovljena zakonom 1. novembra 1886.

40. 1823. Knjaz Miloš je naredio da se Dan Svetog Save obeležava kao školska slava u Srbiji.

41. Srpska crtačka i slikarska škola osnovana je 1895.

42. Mokranjčeva Srpska muzička škola je osnovana 1899.

43. 6. maja 1830. je u Požarevcu postrojena prva četa Knjaževske garde – Gvardije koja je preteča elitne jedinice vojske Srbije, Garde.

44. Knez Mihailo 1868. donosi rešenje o kovanju srpskog novca – pare, a dinar je iskovan prvi put 1875. odlukom Kneza Milana.

45. 23. Septembra 1893. U Beogradu je upaljena prva sijalica (ugao Kolarčeve i Makedonske ulice).

46. Na Dorćolu je 1893. izrađena je prva elektro-centrala koja je snabdevala tramvaj i javno osvetljenje u Beogradu, koji je tada imao 55.000 stanovnika. Elektrika je u Beogradu uvedena 8 godina posle Pariza i 5 posle Berlina, a pre mnogih Evropskih metropola.

47. Prva industrijska hidrocentrala u Srbiji je puštena u pogon na Ilindan 1900. na Đetinji kod Užica. To je prva hidrocentrala na Balkanu i prva u Evropi po Teslinom principu.

Tako da sa slobodom možemo reći da je Srbija tog vremena išla u korak sa Evropom.

(Kurir.rs/Srpska istorija)

Foto Profimedia