SRBI, SVE ĆE VAM KAFANE PROPASTI: Evo kako je slavni Nušić još davno prorekao šta će biti sa našim starim krčmama
Slavni srpski komediograf Branislav Nušić početkom dvadesetog veka je prorekao propast srpske kafane. U svojim beleškama Nušić je opisivao da su beogradske kafane nekada bile centri javnog života prestonice, ali su počele da ih menjaju "moderne".
Skoro svi javni akti ali i sastanci radi posla, savetovanje advokata i klijenata, potpisivanje dužničkih menica, ugovora, ili punomoćja, obavljali su se u kafani.
"Tu, skoro, čitao sam jedan oglas u novinama neka kafana, u jednom predgrađu Beograda, koja se ponosno nazvala "Novi vek", objavljuje da je "moderno preuređena" i da, sem odličnog pića i tačne posluge, svako veče u njoj "koncertira" džaz-band i izvodi se dansing... Novi vek, odista novi vek, bolje ime nije mogla poneti ova kafana u predgrađu pa da obeleži period preloma koji naše doba priželjkuje. Dok su mondenski etablismani sa egzotičnim imenima suzbili iz centra naše prestonice naše stare kafanice "Kod Žmurka", "Mecovalije" i "Dardanela", mi smo se, stari Beograđani, zar i mirili onim što novi život i novo doba mora sa sobom doneti. Brisali su se tragovi jedan po jedan; rušila se jedna po jedna kafana u kojoj smo mladost proveli, a često možda i mladost sahranili, i mi smo pobožno skidali kapu i šaptali rezignirano za pokojnikom kojega su kraj nas proveli: Bog da joj dušu prosti!", pisao je Nušić.
On se žalio i na seobu "tamo na periferiju, i onih klasičnih kasapskih panjeva na kojima se sekirom čerečilo pečeno prase i jagnje; odselile su se i one prostrane, prljave i pregorele tepsije u kojima su se krčkale krezle i škembići… sve, sve se odselilo tamo na periferiju…"
Tugu sa kojom je Nušić opisivao Beograd početkom 20. veka najbolje ilustruje i ovo njegovo razmišljanje.
"…I neće proći mnogo vremena pa će i tamo iščeznuti čokanji i pečenje s panja, a zacariće vermuti i oranžade sa slamčicom… I tada će se izbrisati i poslednji trag života staroga Beograda i iščeznuće iz pamćenja naših onaj vedri, onaj patrijarhalni život predratne prestonice, koji je, doduše, imao mnogo primitivnoga u sebi, ali je imao i nečega srdačnoga, nečega toploga, nečega što generacije vaspitava ljubavlju prema rodnoj grudi, iz kojega je vaspitanja i ponikla ona velika generacija koja je obilnom krvlju natopila Kumanovo, Jedrene, Bregalnicu, Cer, Dobro polje i Kajmakčalan, a rasula svoje kosti širom bela sveta, od Dalekoga istoka do sumornog zapada", pisao je on.
(Kurir.rs)
Foto Dado Đilas
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega