Očekivali smo nešto drugačije, da bude povoljnije, ravnopravnije, ali sve dok se ne ugrade delitelji za svaki stan pojedinačno, ne može da bude ravnopravno formiran račun

Iako su se nadali da će računi za grejanje biti znatno niži, građani koji su prešli na plaćanje po utrošku su razočarani pošto usluge nisu jeftinije, jer se računi formiraju prema utrošku cele zgrade, pa se deli na stanove.


To je u startu nepravedno, žale se građani, jer neki građani bi štedeli na grejanju, dok drugi nemilice greju svoje stanove. Pored toga, pojedini stanari su ulagali u svoj životni prostor, radili izolaciju i ugrađivali novu PVC stolariju, dok komšije imaju veoma slabo izolovane zidove, nisu promenili stare prozore i vrata, pa samim tim duva na sve strane i oni mnogo više troše grejanje. Ipak, računi su im isti.


Svi plaćaju isto


- Očekivali smo nešto sasvim drugačije, da bude povoljnije, ravnopravnije, ali sve dok se ne ugrade delitelji za svaki stan pojedinačno, ne može da bude ravnopravno formiran račun. Mi sada plaćamo tako što se na razdelniku u podstanici zgrade zabeleži ukupna potrošnja svih stanara, pa se pojedinačni račun kreira tako što se ukupna potrošnja podeli sa brojem kvadrata stana. Na taj način ispaštaju oni što imaju nove, renovirane stanove, sa dobrom stolarijom i izolacijom, jer manji kapacitet grejanja koriste, a plaćaju isto kao stan sa golim zidovima, koji potroši mnogo više resursa - priča Slobodan D. (54) sa Novog Beograda.

0801aleksandar-jovanovic-cile.jpg
Foto: Aleksandar Jovanović


Prošlu grejnu sezonu obeležili su protesti stanara u Nišu zbog visokih računa za grejanje, a kako kaže Saša Kostić, predsednik Udruženog pokreta slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada (UPSS), ni ove godine situacija sa grejanjem i računima nije bolja.

- Kod nas se u Nišu od 2013. godine primenjuje naplata po utrošku i od tada vodimo bitku s toplanom. Kada se uvodi postupak naplate po utrošku, prethodno mora da bude ispoštovana infrastruktura, da sve podstanice budu automatizovane i povezane sa toplanom, da postoji pumpa koja će da signalizira veću potrošnju nego što je potrebno, da zgrada bude termoizolovana sa spoljne strane i da budu zamenjeni vrata i prozori. Tek onda naplata po utrošku ima efekta. Međutim, to nije ispoštovano ni u jednom gradu i zato mi u Nišu vodimo bitku - kaže Kostić.
Ugraditi delitelje


Milovan Lečić u ime Udruženja toplana Srbije kaže da bi najravnopravnija naplata bila kada bi se za svaki stan pojedinačno ugradio delitelj.

- To bi bilo „koliko potrošite, toliko i platite“. Da bi stanari za svaki stan ugradili zasebni termostat i delitelj, koštalo bi oko 250 evra. Ali da bi do toga došlo, građani moraju da se dogovore o izolaciji zgrade, da se zamene loši prozori i vrata... Da bi se sve to realizovalo, potreban je novac. Ulaganje se svakako isplati već za nekoliko godina - kaže Lečić.


Cene grejanja

UBEDLJIVO NAJJEFTINIJE NA DRVA

Proračun je napravljen za grejanje prostora od 60 kvadratnih metara


drva:

kubni metar od 5.000 do 10.000 dinara

godišnji trošak 37.100 dinara


pelet:

tona 25.000 dinara

godišnji trošak 65.800 dinara


ugalj:

jedna tona od 8.000 do 15.000 dinara

godišnji trošak: 49.000 dinara


struja:

TA peć (punjenje samo noću) 47.800

TA peć (dopunjavanje i danju) 68.800

grejna tela i kotlovi na struju 127.900


centralno grejanje:

U Beogradu cena grejanja košta 1.432 dinara po kvadratnom metru na godišnjem nivou. To je za jedan mesec 119 dinara, a mesečni račun za stan od 60 kvadrata iznosi 7.160 dinara

U Nišu grejanje košta 108 dinara po kvadratu


grejanje po utrošku:

U Nišu varijabilni deo je 5,04 dinara po kilovat-satu i 28 dinara po metru kvadratnom, to ispadne za stan oko 55 kvadrata do 5.000 dinara


Električna energija

MANJA POTROŠNJA


Blaga zima nastaviće se i narednih nedelja, a visoke temperature znače uštedu u potrošnji struje.

U EPS za Tanjug kažu da je potrošnja električne energije u decembru 2017. godine za 6,3 odsto manja u odnosu na isti period 2016, dok je za prvih osam dana 2018. potrošnja za 15 odsto manja u odnosu na prvih osam dana prošle godine.

Kurir / Silvija Slamnig

Foto: Shutterstock, Aleksandar Jovanović