(FOTO) SRBIN JEDAN OD NAJUSPEŠNIJIH ARHITEKATA U PARIZU: Projektovao stadione, hotele, kapitalne objekte a onda je doneo važnu odluku

Projektovao tri fudbalska stadiona u Francuskoj, kapitalne objekte u Ženevi, hotel na pustom ostrvu u Tihom okeanu, među 44 hiljade arhitekata u Parizu postao ozbiljan autoritet u svetu arhitekture.

Zgrada koja je izgrađena u Kragujevcu po njegovom idejnom rešenju, pravo je osveženje u turubnoj socrealističnoj okolini megagrađevina, koje su rađene sedamdesetih godina prošlog veka. Pored njih u svom sivilu ne zaostaju ni građevine koje se tek rade. “Zarobljen” u okruženju Gagić za svoju “malu” građevinu nalazi idealno rešenje. Odlučuje se za upotrebu prirodnog kamena, puno svetlosti , praktično i laičkim jezikom rečeno objekat je skulptura, vrlo složena a sa druge strane i vrlo jednostavna. Baš kao i sam život arhitekte Gagića, čija avantura kreće 90-ih godina prošlog veka odlukom da ode u Pariz, i tamo među 44 hiljada registrovanih kolega od kojih trećina nema posao, započne karijeru.

- Tada nisam dobro čak ni govorio francuski jezik. Verujem danas posle svega da je ljubav prema poslu, ta prefinjena zaljubljenost u umetnost osnov svakog dela, uspeha, volje...-priča Gagić, koji se u glavnom gradu Francuske našao u prilikama koje su dijametralno suprotnih od ovih u Srbiji. Međutim, rešen da nema nazad, korak po korak napredovao je, u to vreme u jednoj od dve vodeće svetske građevinske kompanije Buig iz Francuske.

- Gazda te kompanije znao je da kaže „Srbi su me napravili i podigli, ali Srbi će me i uništiti“. Nekada su naše građevinske firme bile ozbiljne u svetskim okvirima, i dobile su mnogo poslova u Iraku, Libiji, afričkim zemljama. Tako su i Buigu uzimale poslove - kaže kroz smeh Gagić, koji se ubrzo odlučuje da u Parizu otvori svoj Arhitektonski Biro. A to će dvadeset godina kasnije rezultirati učinkom koji malo koji Srbin u ovom poslu može da se pohvali. Sa svojim kolegom iz Beograda i Žan Iv Filipom, francuskim arhitektom projektovao je tri izgrađena fudbalska stadiona, na desetine objekata u zaštićenim delovima Pariza, hotel na pustom ostrvu u Tihom okeanu, ali i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda grada Ženeve u Švajcarskoj.

Svi fudbalski stadioni koji su igrađeni po njegovim projektima su pokriveni, kapaciteta oko 25 hiljada gledalaca a timovi su u prvoj francuskoj ligi. Inače, sve poslove dobijao je na konkursu. Nerado podvlači paralelu između prilika u Srbiji i Francuskoj.

- Tamo je sve sistemski uređeno. Onog trenutka kada postanete član Udruženja arhitekata u Parizu, vi ste zaštićeni. Vaše je da radite i plaćate porez. Kada ste novi u poslu, recimo, dobijate manje objekte, kuće, i pod budnim okom ste takozvanih žirija ili komisija koje dodeljuju gotovo sve poslove. Sastavljene su od novinara, slikara, arhitekata, urbanista, političara. Pravila su vrlo stroga - kaže Gagić, koga je tada začudila jedna činjenica. U Francuskoj mlade arhitekte plaćaju firmama da bi stažirale, i naučile što bolje posao. Vremenom i njegov Biro imao je mnogo mladih stažista.

- Kod nas čim se završi fakultet, mlađe kolege odmah se usuđuju da uzimaju velike poslove. Za neke od tih poslova i sam bih se zamislio da li bih ih prihvatio i posle ovoliko iskustava, iz strahopoštovanja prema lepoti arhitekture. U tome je ključni problem. Ako je sve rešeno sistemski, onda je to jedna reka koja teče. Bez kiča i šunda. Zna se recimo u Parizu po fasadi, koja je zgrada kada napravljena. Po detalju, umetnosti. Kada sam se vratio posle skoro 20 godina užasavala me je činjenica da nismo ni korak napravili, naprotiv. Ni jedan grad u svom jezgru u svetu u centru ne poseduje višespratnice, zgradu od osam spratova ili bilo šta slično - priča nam arhitekta Gagić koji se posle uspešne karijere vratio u Kragujevac.

Kaže došao je igrom slučaja i više se nije vraćao. Voleo je da “vidi dana”, kako to kažu Šumadinci, i posao od jutra do sutra, uz sve satisfakcije mu je jednostavno rečeno dojadio. Da bi živeli u Francuskoj, mišljenja je, morate se tamo i roditi, iz kolevke sticati navike. Što se tiče stanja u srpskj arhitekturi i pored pošasti koja ju je zadesila, ubeđen je da može da se popravi. Da se bar krene sa promenom fasada, koje se kod nas rade uglavnom od stiropora. Primeri kako neki grad treba da izgleda su tu, u arhitekturi do Drugog svetskog rata, postoje i prirodni materijali za fasade, i znanje sticano kojekude po svetu. Potrebna je samo volja koju je Gagić imao kada je kretao u nepoznato. I prvi korak.

(Kurir.rs/Dragomir Ilić/Foto: Dragomir Ilić, printskrin)