Vuk Živović (4) je prvo dete iz uredne trudnoće. Već sa nepuna dva meseca počinju epileptički napadi. Sa dečje neurologije u Nišu prelazi na Insitut za majku i dete u Beogradu. Tu kreće borba sa upornim epileptičkim napadima.

Tek sa dve godine, nakon analize krvi u Londonu, Vuk dobija dijagnozu epileptičke encefalopatije, nastale kao posledica retke mutacije jednog gena.

Nažalost, bolest je neizlečiva, a Vuk i dalje ima epi napade uprkos terapiji.

Vuk ne provodi dane kao sva druga deca.

Njegovi su mnogo teži, a svaki novi za njega je nova borba. Vuk ne govori, ne sedi i hoda, te sve aktivnosti su mu ograničene. On je igralište zamenio bolnicom, a ljuljašku kolicima, igru sa drugom decom zamenio je druženjem s fizioterapeutom koji dolazi svakog jutra da sa njim vežba. Nakon toga, ovaj umiljati dečak uz sokić ili čaj popije lekove za epilepsiju, te ubrzo zaspi.

Međutim, nema uvek mirne snove… Nekada ga bude epi napadi nakon kojih je uplašen i plače. Potpuno zavisi od tuđe pomoći, te ga mama i tata nikada ne ostavljaju samog. Oni ga kupaju, presvlače, hrane…

Iako su sve muke sveta pale na mala pleća ovog milog dečaka, Vuk je uvek veseo i veliki je dobrica. Voli da sluša dečje pesmice i da gleda crtane filmove, iako ima oštećenje vida. Ima dvojicu mlađih braća kojima se uvek raduje.

Pošto veći deo dana provede u kolicima ili na krevetu, kada je vreme lepo obavezan je izlazak napolje.

Zato su mu neophodna ortopedska pomagala, jer vežbe više nisu dovoljne.

Troškove za takva pomagala, koja bi Vuku pomogla i olakšala, ne pokriva Republički fond, a njihova cena nije mala. Vuku možemo pomoći slanjem 455 na 3030.

(Kurir.rs)