AMERIČKI SAN SRPSKOG ŽANDARMA: U Srbiji je 36 godina bio podstanar, danas je policajac meseca u Severnoj Karolini

Valjda je to ono "jednom policajac, uvek policajac". Najlepša stvar je kada radite to što volite i kada imate uslove za rad, kaže Aleksandar Mošić (43), Mladenovčanin zaposlen u policijskoj stanici u Šarlotu u Severnoj Karolini.

- Ovo je sve zbog zajednice i zaštite onih kojima je zaštita potrebna - rekao je Mošić za tu televiziju.

Mošić je nekadašnji pripadnik srpske žandarmerije, u Ameriku je otišao, kaže, da bi porodici obezbedio bolji život. Otac je dvojice sinova.

- Poželim često da su neke od mojih bivših kolega kraj mene. E, to bi bilo 130 hapšenja za 14 dana. Nemam nameru da se vratim u Srbiju, 36 godina sam živeo kao podstanar, a ovde sam kupio kuću za dve godine. Sa mnom su moji najbliži. Želim da moja deca sutra imaju mogućnost da budu i rade šta žele - priča za "Blic" Mošić.

Želja za pomaganjem ljudima, navodi se u prilogu, kod Mosića se probudila rano u životu, dok je odrastao u Srbiji tokom ratova na području bivše Jugoslavije.

- Sanjao sam da budem doktor ili tako nešto. Međutim, kada su počeli ratovi, tada sam se predomislio. Želeo sam da izađem i pomognem ljudima i tako je sve počelo - rekao je Mosić američkim novinarima.

Na kraju priloga novinar je jasan: "Policajac Mosić je američki san!"

Ranjavan tokom demonstracija

Čestitam, komšija, bila je prva reakcija Mladenovčana kada se taj prilog proneo juče društvenim mrežama. Njegovi sugrađani pričaju da je Mošić (43) završio Srednju medicinsku školu u Beogradu, da je radio u srpskoj policiji, kao i da je bio ranjavan prilikom demonstracija.

Mošić o tome ne želi da govori. Kaže da to pripada prošlosti. U Žandarmeriji je bio od 1998. do 2012, kada je otišao u SAD. Tamo je prvo bio u mornarici, zatim je postao policajac u Njujorku, a potom u stanici u Šarlotu, u Severnoj Karolini, gde je poslednje tri godine.

- Valjda je to ono "jednom policajac, uvek policajac". Došao sam u Ameriku i nisam zeleo da se zadovoljim time da, ne potcenjujuci one koji rade ove poslove, konobarišem ili radim na građevini. To sam mogao i u Srbiji - kaže o tome kako se zaposlio u jednoj od najvećih američkih državnih službi.

Srbiju poštuje kao zemlju u kojoj je rođen, a kaže da su mu ovde velika podrška bili posebno prijatelji Nenad i Olja Radojković.

- Sa njima čujem se svaki dan, već evo sedam godina - kaže Mošić.

Novinar televizije "Foks 46" Brajan Blejkli uz prilog je podelio na "Fejsbuku" i utiske nakon razgovora sa Mošićem.

- Kada sam započeo razgovor sa Mošićem nakon što je odlikovan, bio je tih i rezervisan kao većina policajaca koji ne vole svu pažnju. Ali odmah sam shvatio da se iza toga krije velika priča. Počeo je da priča istočnoevropskim naglaskom. Odrastao je u Srbiji sa željom da postane doktor, ali je onda došao rat i on je otišao u vojsku. Osmeh se nije mogao videti na njegovom licu kada je pričao o tim vremenima. Videlo se da proživljava neke od tih trenutaka. Mogu samo da zamislim ono što je video i morao da izdrži u specijalnim operacijama - napisao je Blejkli.

Osmeh kad priča o porodici

Blejkli dodaje da je ozbiljnom i tihom policajcu ipak uspeo da izmami osmeh.

- Mošić se osmehnuo čim je počeo da priča o ljubavi koju gaji prema svojoj porodici i o tome koliko voli svoj posao policajca i život u Šarlotu. Razvedrio se i tada učinio i mene nasmejanim i ponosnim time što je upravo on izabran od svojih kolega - kaže on.

Aleksandru Mošiću zahvalili su se i đaci iz Šarlota

Mošić za kaže da je priznanje zasluženo, ali da ipak nije želeo takav publicitet.

- Nagrađen sam zbog rezultata, ali zaista mi je nelagodno sa svim ovom što trenutno ide o meni. Svoj posao radio sam i pre ovoga, radiću i posle - kaže Mošić.

Život i posao u Americi naziva uživanjem i dodaje da će „uskoro i sezona pecanja“.

(Kurir.rs/Blic, M.Brkić)