Činjenica da u Srbiji, prema Kancelariji poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, postoji čak oko 170 republičkih agencija, zavoda, direkcija i fondova i drugih organizacija, od čega agencija oko 100, dok Nemačka ima svega desetak, nameće zaključak da se kod nas preteralo

BEOGRAD - Ukidanje suvišnih državnih agencija neminovan je potez nove vlade, ukazuju stručnjaci, ali naglašavaju da je veoma važno utvrditi jasne kriterijume prema kojima će se odlučivati koje od tih institucija su "višak" u državnoj administraciji.

Državni interes, ekonomska opravdanost, evropske integracije, kao uslov postojanja nekih agencija, održivost i slično samo su neki od kriterijuma koji će morati da se uzmu u obzir, smatraju stručnjaci.

Kakvi god da su kriterijumi, činjenica da u Srbiji, prema Kancelariji poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, postoji čak oko 170 republičkih agencija, zavoda, direkcija i fondova i drugih organizacija, od čega agencija oko 100, dok Nemačka ima svega desetak - nameće zaključak da se kod nas preteralo.

Prema Zakonu o budžetu za 2012. godinu za rad državnih agencija izdvojeno je 8,27 milijardi dinara, dok je lane potrošeno 6,9 milijardi.

Ovo nije konačan broj, jer su slične institucije osnivale lokalne samouprave širom Srbije, koje se finansiraju iz lokalnog budžeta, dakle, takođe, novcem građana.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ističe da prvo što treba uraditi jeste da se utvrdi tačan broj agencija, jer, kako navodi, i pored brojnih pokušaja pravljenja lista tačan broj tih državnih tela se ne zna.

Prema njegovoj oceni, neće biti moguće ni jednim aktom ukinuti brojne agencije, već će biti potrebno da se izmeni pojedinačno svaki zakon koji uređuje postojanje takve institucije. Možda bi, naglasio je on, to moglo da se uradi na jednoj skupštinskoj sednici, ali bi onda trebalo da bude usvojeno puno amandmana na izmene postojećih zakona.
Nikolić je rekao da ukidanje agencija neće biti "izolovana" akcija već će biti deo reforme javnog sektora.

On je ukazao, zalažući se za postojanje jasne metodologije u tom poslu, da prioritet u gašenju agencija treba da imaju one koje u ovom trenutku nemaju ozbiljan ili opravdan razlog za dalji opstanak.

Prema rečima Nikolića, postojanje pojedinih agencija uslovljeno je evropskim integracijama. Ali, on smatra da bi i u EU mogli imati razumevanja da se ta odluka odloži na neko vreme, imajući u vidu ekonomsku situaciju i potrebu da domaće javne finansije budu održive.

"Treba da budemo čvrsti u tom stavu, pa barem taj stav branili time da je to privremena odluka", rekao je Nikolić.
Ovaj stručnjak je mišljenja da ako nova vlada nema kapaciteta da ovaj posao sprovede do kraja može da pribegne drugom rešenju, a to je da smanji plate zaposlenih u državnim agencijama na nivo zarada zaposlenih u državnoj administraciji.

"Trenutni nivo prosečnih plata u tim agencijama je veći od plata premijera ili ministara. To je neprimereno. Kada bi se smanjile to bi bilo neuporedivo niže i po tom osnovu bi se napravile ozbiljne uštede", ocenio je Nikolić.

Urednik naučnog časopisa "Izazovi evropskih integracija" Nikola Jovanović je naveo da je evropska praksa da se formiraju određene regulatorne ili nadzorne institucije navodeći kao pozitivne primere osnivanje Komisije za zaštitu konkurencije ili Komisije za kontrolu subvencija.

Takođe, nesporna je i evropska tekovina da postoji eksterna kontrola, popust državne revziije, ali i postojanje Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, ombudsmana... Međutim, ukazao je, kod nas se pojavila druga vrsta problema, a to je da se osnivaju nadzorna tela koja postoje u EU, ali koja ne treba da postoje u Srbiji, jer naša zemlja još uvek izvestan period neće biti članica te zajednice.

"U EU je praksa da se mnoge nadležnosti sa država članica prenose na nezavisna tela koja vrše posao u ime država članica. Međutim, Srbija s obzirom da još uvek nije deo EU, nema razloga da razvlašćuje sebe i da nadleznosti svojih ministarstava prenosi na neke apolitične organe", naglasio je Jovanović.

Drugi problem je, tvrdi on, što veliki broj agencija ima identične nadležnosti kao nadležna ministarstva i to je urađeno ili iz neznanja ili da bi se zapošljavao određeni broj ljudi koji ne mogu da se zaposle na tržištu rada.

Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković rekao je da bi ukidanje pojedinih agencija dovelo do smanjenja komplikovanih procedura, pa samim tim i bile smanjene mogućnosti za korupciju, ali je naglasio da je pored toga važno i pitanje održivosti i ekonomske isplativosti postojanja nekih od tih institucija.

Stojiljković smatra da je realno očekivati od nove vlade da ukine neke agencije. Ali, on tvrdi da bi bilo pogrešno utvrđivati broj tih agencija pre nego što se odrede kriterijumi za njihovo gašenje.

"Prvo se vidi koji državni interes postoji, u kojoj meri su one unikatne, da li se te agencije mogu pripojiti nekom organu, šta je racionalno, šta je održivo, pa se tek na kraju razmatra koji je to mogući broj. Verovaću im kada vidim od kojih kriterijuma su pošli. Od pristupa, kao što je bio prethodni da se smanji broj zaposlenih u administraciji za deset odsto, pa se otpuštaju kafe kuvarice ili oni koji su pred penzijom, nema ništa", ocenio je Stojiljković.