DANIELU JE POTREBNO NOVO SRCE I NOVA PLUĆA: Otac ga je napustio, živi sa majkom od par hiljada mesečno, VI STE MU JEDINA NADA

Umesto da najlepše đačko doba provodi sa svojim vršnjacima, našeg sugrađanina Daniela Budaia, učenika sedmog razreda OŠ „Jovan Mikić“, bolest je prikovala za kućni prag. Zbog teškog oboljenja srca i pluća, Daniel nastavu pohađa od kuće, a jedina šansa da ponovo bude među svojim drugovima je transplatacija oba organa, koja će najverovatnije morati da se obave na nekoj od klinika u inostranstvu.

- Danielovi problemi sa zdravljem počeli su pre sedam godina, dugo je kašljao i kada mu je urađen EKG videlo se da ima više od šuma na srcu. Od tada se leči na Dečijoj klinici u Tiršovoj u Begradu, gde su mu ustanovljeni problemi sa srcem, tačnije anomalija mitralne valvue praćene značajnom mitralnom regurgitacijom. Do sada su govorili da će ga operisati, ali poslednji put kada smo ležali rekli su da to neće biti moguće i da je jedino rešenje transplatacija srca i pluća – priča majka Monika.

- To će biti jedino moguće u Beču ili Londonu, a pitanje i kako će uspeti jer su u pitanju dva organa. Kada će to biti ne znamo, a kako nam je rečeno, najpre treba da dođe na listu čekanja za transplataciju organa.

Za to je potrebno prvo sakupiti novac. A njega nema. Monikina plata, koja radi kao spremačica u Policijskoj upravi Subotica, odlazi na ratu stambenog kredita, koja je sto evra, i režije i lekove, te im za život ostaje jedva nekoliko hiljada dinara. Nekada im je i ono najosnovnije, hrana i higijena, veliki luksuz, a odeći i kućnim aparatima da i ne govorimo.

- Srećom, najskuplji lek, koji košta dve hiljade evra i traje jedva mesec dana, finansira RFZZO. Ali tu su stalne kontrole u Beogradu, ostali lekovi... - nastavlja majka.

Daniel dane provodi u trošnoj kućici, gde mu društvo prave ptičica i mačak. Oni su mu, kaže, najmiliji drugovi. Kako se jako zamara, već tri godine ne ide u školu, već nastavnici dolaze kod njega. Čeka ih nestrpljivo, ne toliko zbog gradiva, koliko da bi mu preneli šta mu rade drugovi iz odeljenja.

- Posećuju me i drugovi i drugarice. Nedostaje mi škola, ali kad oni dođu, onda kao da sam i ja tamo – priča nam Daniel. - Volim da učim, a najteže mi idu strani jezici. Nekada su dani baš dugi, voleo bih da bar imam internet, da ga malo prekratim.

I nastavnici sa puno ljubavi i razumevanja odlaze kod Daniela. Od njega se vraćaju puni utisaka i sa jedinom željom – da što pre ozdravi.

- Dok je bio u nižim razredima, Daniel nije imao toliko problema sa zdravljem i sve je bilo u redu. Nevolje su počele kada je krenuo u više razrede, te su nastavnici, uz saglasnost Ministarstva prosvete, za njega pripremili IOP (individualni obrazovni program) i dolaze kod njega kući – objašnjava Marija Milodanović, direktorka škole „Jovan Mikić“. - Za njega imaju samo reči hvale.

Brzo savladava gradivo, lepo uči, uspešno je završio sve razrede. Trudimo se da pomognemo i na drugi način, zahvaljujem roditeljima naših đaka na plemenitosti, jer je ovoj porodici svaka pomoć preko potrebna.

POMOĆ ZA DANIELA - Svi koji žele da pomognu Danielu, mogu pomoć da odnesu u njihov dom u Ilindenskoj ulici 21 ili da se jave majci Moniki na telefon 064/32-26-975.

Na ovaj broj telefona može da se izvrši POSTNET uplata, a ko je u mogućnosti može i da uplati na dinarski račun koji glasi 355-0003200614990-82

(Kurir.rs/subotica.com Foto: Bojana Kopunović)