NIJE ŽELELA DA ĆUTI! ČUVENA HEMIČARKA ODLUČILA DA RAZBIJE SVE MITOVE O ZDRAVOJ HRANI: Ovo je prava istina o dijetama, glutenu, baznim i kiselim namirnicama, detoksikaciji...

Hemičarka Piksi Tarner u svom autorskom tekstu za Dejli mejl progovorila je o onome o čemu danas malo ko hoće da kaže pravu istinu - čime se hranimo, šta nas pogrešno uče o ishrani, šta jeste a šta nije zdravo.

"Ja nisam samo još jedan bloger koji vam govori o zdravoj hrani, guru koji vam nudi plan transformacije ili čudotvorno lečenje naoružan lepim tanjirom hrane i marketinškom strategijom.

Po profesiji sam biohemičar i nutricionista.

Naučnik sam i skeptik. Danas ja koristim svaki trenutak da razbijem mitove u okviru industrije hrane koja se bavi svim tim konceptom velnesa.

Ipak, nekada nije bilo tako... Ne tako davno i ja sam verovala u mnogo toga: izbacivanje određenih grupa namirnica, superhranu, izbegavanje glutena, sokove zdravlja...

U jednom trenutku sam počela sve to da preispitujem i upoređujem sa naučnim dokazima. Od tada se borim da pobijem svaki od tih mitova u vezi sa "zdravom ishranom".

MIT O DETOKSIKACIJI

Koliko ste puta čuli da neko govori o čudima koje proizvodi "detoksikacija celog tela" ili o savetima koji preporučuju "prolećni detoks".

Da krenemo redom. Prvo od čišćenja sokovima. I onda vam kažu da morate da ih konzumirate nekoliko dana, i to samo sok. Ti sokovi, tvrde oni, moraju da budu obavezno organski, hladno ceđeni...

Onda vam ti isti napomenu kako će ti sokovi "hidrirati naše ćelije", učiniti da "naša koža dobije na sjaju" ali nam i pomoći da istovremeno izgubimo kilograme a dobijemo na energiji.

Dijeta sokovima je slaba sa vlaknima, može biti bogata šećerima i vrlo je siromašna proteinima. Nedostatak natrijuma može izazvati vrtoglavicu. Ako pijete čist sok od povrća tu će vam potpuno nedostajati ugljeni hidrati zbog čega ćete se osećati umorno - potpuno suprotno od onoga što su vam obećali.

Takođe je i udar na vaš novčanik, a ne dovodi dugoročno do usvajanja pozitivnih navika u životu.

Čak ia ako ovo koristite da izgubite na težini, kilograme ćete opet dobiti čim se vratite normalnoj ishrani.

A tek ona priča o čaši vode sa limunom - infuzija koja se preporučuje od mnogih zagovornika zdrave ishrane. Tvrde kako će vam ta voda "isprati toksine" i "probuditi jetru".

Da razjansimo - vašoj jetri nije potrebno nikakvo buđenje. Kada bi vaša jetra otišla na spavanje kad i vi, vi se najverovatnije više nikad ne biste probudili.

I posavetujte se sa stomatolozima koji upozoravaju da kozumiranje limunovog soka svakog dana može da ošteti vaše zube.

MIT O GLUTENU

U proteklih nekoliko godina sve veći broj ljudi je prešao na hranu bez glutena, često podstaknuta savetima velnes blogera koji su baratali neosnovanim tvrdnjama.

"Gluten je kao šmirgla za stomak", kažu oni i okrivljuju ga za niz nejasnih i nespecifičnih simptoma.

Odmah da razjasnimo - postoje legitimni razlozi da ne jedete gluten. Jedini način da držite pod kontrolom autoimunu bolest celijakiju, koja izaziva ozbiljne probleme i oštećuje crevnu floru, je da potpuno izbacite gluten iz ishrane.

Takođe i oni koji su alergični na pšenicu imaće koristi od eliminisanja glutena.

A ostali? Ostali i neće imati toliko koristi.

Manje od 5 odsto populacije ima legitiman problem sa glutenom.

Ipak prema BBC procenjeno je da 8,5 miliona ljudi u Velikoj Britaniji, što je otpilike 12 odsto stanivništva, je prešlo na bezglutensku ishranu. To samo znači da veliki broj ljudi isključuje nepotrebno gluten.

Mnoge stvari uzrokuju nelagodnost u želucu. Primera radi ako ste doživeli nadimanje nakon što pojedete veliku posudu testenine - problem nije samo testenina već i prejedanje, previše brzo jedenje ali i neispravno žvakanje.

Vršena su testiranja i ljudima koji tvrde da su osetljivi na gluten davana im je hrana, bez njihovog znanja, u kojoj ima glutena. I nije primećena nijedna reakcija na njega. Dakle oni samo misle da imaju problem.

A imati ishranu bez glutena i nije baš najzdravija opcija. Mnoge alternative u sebi sadrže dodatne sastojke koji nadoknađuju nedostatak glutena a u sebi često imaju više šećera i masti.

Dijeta koja se zasniva na eliminisanju glutena je povezana sa smanjenjem korisnih bakterija u crevima. Ključ za zdrav stomak, ali i za zdravlje celog organizma, je raznovrsna hrana. Zbog čega u to ne bi bile uključene i one koje imaju gluten u sebi (naravno osim ako imate medicinski opravdan razlog da tu vrstu hrane izbegavate)?

MIT O KISELOJ I BAZNOJ SREDINI

Alkalna ishrana bazirana je na premisi da telo najbolje funkcioniše u blago alkalnom stanju i da do bolesti dolazi zbog kiselosti u organizmu.

Zagovornici ove teorije kažu da ono što jedemo utiče na PH vrednost našeg tela, uključujući i krv, pa samim tim bi trebalo kako tvrde da konzumiramo obilje alkalne hrane (voće i povrće prevashodno) a da izbegavamo one namirnice koje izazivaju navodno kiselost organizma (pre svega meso i mlečne proizvode).

I ovde da budemo precizni - sve što podstiče povećanu konzumaciju voća i povrća je dobro.

Problem je u tome što alkalna dijeta takođe dolazi sa neosnovanim tvrdnjama da ljudi koji su suviše "kiseli" imaju simptome anaksioznosti, zamora, glavobolje, nesanice, visokog krvog pritiska...

S druge strane zagovornici ovakve iskrane tvrde da se njom mogu izlečiti gotovo sve - od akni do raka.

Morate znati da je PH vrednost vašeg tela pod strogom kontrolom. Kada konzumirate hranu, PH vrednost hrane se menja u različitim delovima tela kako bi bila u skladu sa idealnim uslovima za digestivne enzime: prvo kiselo u stomaku, a onda više alkalno u crevima.

PH vrednost vaše krvi se kreće od 7,35 do 7,45 - sve ispod 7,35 se smatra acidozom a sve iznad 7,45 alkalozom.

PH vrednost vaše krvi je tako strogo kontrolisana i ustrojena jer bi svako odstupanje veće od 0,4, u bilo kom smeru, bilo fatalno po vas. Biti "suviše alkalan" nije nešto što možete brzo postići jedući povrće. To podrazume odlazak u bolnicu i lečenje intravenskim laktatom.

Takođe biti previše alkalan je veliki problem i to mora da se rešava tretmanom koji uključuje intravenski rastvor hlorida.

Da sumiramo - pustite priče o kiselom i baznom - već se posvetite oravnoteženoj i balansiranoj ishrani.

MIT O SUPERHRANI

Verovali ili ne kokosovo ulje ima oko 85 odsto zasićenih masti. Zapamtite da je ishrana u koju us uključene namirnice sa visokim procentom zasićenih masti povezana sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja. A baš je nekako kokosovo ulje postalo sinonim za superhranu zahvaljujući nekoj pametnoj marketinškoj taktici i pojedinim preuveličanim tvrdnjama.

U umerenim količinama kokosovo ulje nije ni "dobro" ni "loše" ali baš kao i puter - trebalo bi paziti koliko se konzumira.

Okrenimo se nekim drugim namirnicama koje se danas smatraju superhranom:

BAOBAB - Ovo afričko voće je u suštini skupi prah vitamina C. Ako ste za više vitamina C jedite više voća i povrća poput pomorandži, bobica i paprike.

MAKA - Ovaj peruanski koren navodno povećava energiju ali istraživanja su nepotpuna. Ako vam treba više energije kafa je vaš prijatelj. kafa nije "nezdrava", naime po najnovijim istraživanjima 350 ml kafe dnevno smanjuje rizik od prerane smrti za 12 odsto

SPIRULINA - Ovo je vrsta algi bogatih proteinima ali ima mnogo lakših mnogo jeftinijih načina za dobijanje proteina od biljaka. Tu su pečurke, orasi, pasulj - sve su to dobri izvori proteina a imaju u mnogo bolji ukus.

MIT O SIROVOJ HRANI

Zagovornici ove ishrane tvrde da je termički ne obrađena hrana u startu zdravija od one koja je termički obrađena.

Da sirova hrana sadrži enzime dobre za nas, i kuvanje ih zaista ubija kada ih zagrejemo na 40 i više stepeni...

Ali da li znate šta još uništava enzime u hrani? Vaš probavni sistem zahvaljujući proizvodnji želudačne kiseline.

Vaše telo ne može da iskoristi biljne enzime - oni se zato razbijaju u stomaku kao i svaki drugi protein a vaše telo koristi nastale aminokiseline kao elemente za proizvodnju drugih proteina.

Kuvanje hrane može da ukloni toksine kao što su cijanogeni i lektini a ubija i bakterije i parazite koji mogu da vam naude. Dakle kuvanjem vi često izbegavate da se otrujete.

U nekim slučajevima kuvanje može da razbvije određene vitamine ali u drugim slučajevima nekad avam ono olakšava da ih oiskoristite. Dakle sve zavisoi od namirnice do namirnice."

Kurir.rs/Daily Mail

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Evo šta se dešava u organizmu kada jedemo prebrzo