(KURIR TV) JELENA ŽIGON ISPRAĆENA UZ STIHOVE KOSOVSKIH BOŽURA: Suze i jecaji za heroinom glumišta i majkom cele otadžbine! Ćerka Ivana u GROB SPUSTILA knjigu poezije!

Ćerka Ivana Žigon i sin Nikola nemo su stojali pored kovčega i primali saučešće. Posle opela dugačka kolona krenula je za kovčegom a sa razglasa su se ponovo začuli Kosovski božuri i pesma "Lepe moje crne oči", uz koju je slavna srpska glumica i sahranjena.

Ćerka Ivana je kroz suze se oprostila od majke i u grob spustila knjigu sa poezijom.

"Izvornice, ljubavi naše, poklanjamo ti knjigu poezije jer, kada si se probudila i otvorila oči u bolnici i videla ovu knjigu, ozarila si se i na tome ti hvala", rekla je Ivana i spustila knjigu u grob "Tražim pomilovanje", Desanke Maksimović.

Jedan čovek iz mase uzviknuo: "Jelena, hvala ti u ime kosovskih žrtava" i svi su počeli da plaču!

Sa razglasa je potom začuo glas Jelene Žigon koja je recitovala pesmu Branka Miljkovića.

U crkvi od Jelene su se prvo oprostili otac Radomir, a glumac Tihomor Arsić pročitao je govor Saše Erdeljanovića.

"Sastali smo se danas da ispratimo našu Jelenu iz ovog privremenog života. Najveći dar je da se čovek upokoji na Vaskrsenje gospodnje. Dan rađanja i smrti nije bez velike simbolike. Jelena je od majke, koja je bila poreklom od kralja Nikole, nasledila plemenitos koja nikada nije oskudevala. Uvek ćemo se sećati sestre Jelene kao jedinstvene heroine glumišta koja je nesebično darivala sve svojom dobrotom, plemenitošću i lepotom", rekao je otac Radomir.

Glumac Tihomor Arsić pročitao je govor Saše Erdeljanovića: "Te oči sijale su uvek markantnim sjajom. Prava dama jedino je dizala glas kada je govorila o stradanju svog naroda. Bila je najlepša. Za neka balkanska Odri Hepbern za neke srpska Sofija Loren. Jelena je živela smelo i uspravno. Jelena draga, volimo te".

Pukovnik Tiosav Janković, komandant 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva, održao je kratak govor i oprostio se od glumice: "Hvala vam što ste bili majka naše cele otadžbine".

"Danas na dan kada proslavljamo baš njen praznik - istočnik Bogorodičine životvorne ljubavi, sećamo se kako je baš iz Jeleninog izvora izniklo naše seme jer je u svojim grudima čuvala srce ne samo majke Jugovića, nego majke i pramajke svih Božura. Tako nas je iznikle sa svih krajeva širokog Kosova i Metohija ubrala u venac praiskonskog cveća od krvi mučenika. A mi smo sada svi odrasli. Negovani njenom ljubavlju kao nekim stoletnim junakom iz epskih pesama, izrasli smo kao na dvoru, gledajući hodajuće dostojanstvo, tako uzvišeno i otmeno, sa pesmom u trepavicama, istinom u osmehu, ponosom u grudima. Toliko oduhovljenih trpeza sa kojih smo zajedno kušali istinski slatku ljubav. Lekcije života i življenja. Tako nam je otvorila vekovima zatvorene oči, da progledamo za i svoj naraštaj.

Samo na trenutak učinilo se da je prestalo da kuca Jelenino srce. Njeno srce je bilo i ostalo životvorni istočnik. I evo ga, ono kuca u svima nama i podstiče protok tako vrele krvi emocija, stvaralaštva, volje. Njena dela su takođe vode životnice, vode izvornice. Jeo naša, uspavana omoriko, simbolu elegancije, srpskog dostojanstva, skromnosti i otmenosti, neće samo istok čuvati uspomenu o tebi. O tebi će pričati čak i trava, i ono jagnje koje travu na njemu pase. Zato ćemo u našoj rodopovezanosti sa tobom sanjati svaku zračnu svetlosnu godinu u čijoj ćeš večnosti živeti", potresnim rečima od glumice oprostio se hor "Kosovskih božura".

Ispred crkve Svetog Nikole veliki red ljudi strpljivo je čekalo da izjavi saučešće porodici i odaju poslednji počast velikoj glumici.

Sa razglasa su se čuli potresni stihovi "Lepe moje čarne oči", koje je pevao hor "Kosovskih božura".

Na sahrani pored rodbine i prijatelja prisustvuju kolege glumci Rada Đuričin, Tika Stanić, Tanasije Uzunović, Tika Arsić, Lula Živojinović, supruga pokojnog Bate Živojinovića, Aleksandar Dunić i mnogi drugi.

Podsetimo, njena karijera ispisana je sa desetinama filmskih, serijskih i pozorišnih naslova.

Počelo je sve 1953. godine filmom "Opštinsko dete", a publika ju je zavolela i u popularnom serijalu "Lude godine" i u "Žikinoj dinastiji" u kojoj je igrala Jelenu Todorović, uz Dragomira Bojanića Gidru i Marka Todorovića.

Snimila je više od 50 igranih i 15 televizijskih filmova medju kojima se izdvajaju "Prvi građanin male varoši", "Moja strana sveta", "Jutro", "Divlje seme", "Sudar na paralelama", "Kapetan Leši".

U Australiji je snimila filmove "Obećana žena" i "The picture show man", a u seriji o Vinetu igrala je sa poznatim holivudskim glumcem Stjuartom Grendžerom.

Dobitnica je nagrade "Zlatni prsten" za najbolju glumicu 1961. godine, Zlatnog beočuga, kao i Plakete Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos domaćem filmu 2006.

U martu je na Međunarodnom forumu "Zlatni vitez" u Rusiji dobila nagradu za životno delo "Sergej Bondarčuk", koje su prethodno dobili iz Srbije još Velimir Bata Živojinović i Lazar Ristovski.

Dramatizovala je poeziju Dušana Kostića, Desanke Maksimović, Dragana Kolundžije, a potpisala je i scenario scensko-muzičke poeme o Simonidi izvedene u martu u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Jelena je bila supruga proslavljenog dramskog umetnika Steve Žigona i majka glumice Ivane Žigon i sina Nikole.

Sa ćerkom Ivanom Žigon i Gavrilom Kujundžićem pre 14 godina osnovala je ansambl "Kosovski božuri".

Kurir.rs/Mona Cukić/Foto Dragana Udovičić