Nova čestica "uhvaćena" u dva dektora na velikom sudaraču čestica koji se nalazi u kružnom tunelu ispod Ženeve

BEOGRAD - U Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) posle višedecenijskih istraživanja i eksperimenata detektovana je nova subatomska čestica za koju se veruje da je dosad neuhvatljiva Božja čestica a u tom senzacionalnom naučnom poduhvatu učestvovali su i srpski naučnici.

Šef tima Instituta za nuklearne nauke "Vinča" u CERN-u dr Ivanka Božović Jelisavčić je potvrdila da je nova čestica "uhvaćena" u dva dektora na velikom sudaraču čestica koji se nalazi u kružnom tunelu ispod Ženeve, a jedan od njih je ATLAS na kojem rade naučnici iz tog instituta

"U ovom trenutku možemo sa velikom verovatnoćom reći da je tzv. Božja čestica ili Higsov bozon ostavila svoj eksperimentalni potpis u dva detektora velikog hadronskog kolajdera - ATLAS i CMS", rekla je Božović Jelisavčić i dodala da u timovima koji rade na ta dva detektora ima naučnika iz Srbije.

Kako je precizirala, iz Instituta Vinča u projektu ATLAS je učestvovalo četvoro naučnika iz tog instituta.
"Tu je i grupa sa Fizičkog fakulteta i grupa iz Instituta za fiziku. To je ukupno oko 15 ljudi iz Srbije", kazala je Božović Jelisavčić.

Ona je istakla da ovo otkriće ima dalekosežan značaj ne samo za teorijsku i eksperimentalnu fiziku, već i da otvara mogućnost za objašnjenje osnovnih zakona prirorde.
Prema rečima naše naučnice, verovatnoća da je u istraživanju napravljena greška je izuzetno mala, preciznije 1:1.500.000.

Božović Jelisavčić je istakla da su istraživači Instituta "Vinča" učestvovali u ozbiljnoj i značajnoj fazi pripreme podataka i kontrole kvaliteta podataka koji su ugrađeni u analizu o Higsovom bozonu.

Ona naglašava da je obrada podataka urađena u "rekordno kratkom vremenu" kako bi na predstojećoj konferenciji u Melburnu rezultat mogao biti razmotren u naučnim krugovima.

Božović Jelisavčić dodaje, međutim, da će pravi odgovor o postojanju Hisovog bozona biti dobijen kada se rezultat sa detektora ATLAS uporedi sa rezultatima registrovanim na drugim detektorima.
"Ovaj projekat pokriva čitav niz tema. Eksperimenti nisu posvećeni samo otkriću Higsovog bozona, nego čitavom nizu otvorenih pitanja u fizici", rekla je Božović Jelisavčić.

Higsov bozon je hipotetična elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne.
Teoriju o njegovom postojanju postavio je još 1964. škotski fizičar Peter Ver Higs sa Univerziteta u Edinburgu, ali ona do danas nije bila eksperimentalno dokazana.

Slavni britanski fizičar Stiven Hoking se čak svojevremeno javno kladio u 100 dolara da Veliki hadronski sudarač, ali i drugi akceleratori nikada neće uspeti da pronađu Higsov bozon.
Potvrda postojanja Higsovog bozona upotpuniće standardni model fizike čestica.

CERN: Otkrivena čestica koja bi mogla biti Higsov bozon

Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) saopštili su danas da su otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla biti Higsov bozon, koji zbog karakteristika nazivaju i "Božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma.

"Ovo je preliminarni rezultat, ali verujemo da ima veoma čvrste osnove", izjavio je na seminaru u sedištu CERN kod Ženeve Džo Inkandela, portparol jedne od dve naučne ekipe CERN okupljene oko Velikog hadronskog sudarača, koje rade na projektima ATLAS i CMS, prenosi Tanjug.

Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronađen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici. Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života.