DRUMOVI ĆE POŽELET' KAMIONDŽIJA, AL' KAMIONDŽIJA NIGDE BITI NEĆE: Plata ide i do 1.200 evra, a za volan niko ne seda!

Vozač kamiona možda na prvi pogled nije među atraktivnijim zanimanjima, kao što su to programeri ili dizajneri, ali jedno je sigurno, ako ispunjavate kvalifikacije za ovo zanimanje, bez posla ćete biti jedino ako ne želite da radite.

Profesionalni vozači su ne samo deficitarni u Srbiji, već je to zanimanje veoma traženo i u svim razvijenim zemljama. Plata se kreće od 800-1.200 evra, ako radite u međunarodno transportu za srpsku kompaniju, a do 2.000 evra ako radite u nekoj od zemalja EU.

TAMA, I POMALO SJAJA ŽIVOTA NAŠEG KAMIONDŽIJE: Lepota belog sveta, ali samo iz prozora kabine! A onda bajat hleb i konzerva...

"Procenjuje se da Srbiji u ovom trenutku nedostaje oko 3.000 profesionalnih vozača teretnih vozila, pri čemu se ovaj broj povećava jer sve više vozača odlazi u inostranstvo (EU) a mnogi odlaze u penziju. Iz tog razloga je transportnom tržištu u Srbiji potrebno bar 1.000 do 1.500 vozača teških teretnih vozila godišnje, kako bi sam transport mogao normalno da funkcioniše", objašnjava Neđo Mandić, predsednika Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“.

Ako je plata vozača koji radi za domaću firmu, a vozi po inostranstvu do 1.200 evra, u zemljama EU, koje traže ove kadrove, plata se kreće od 1.500-2.000 evra. Najčešće naši vozači idu u Sloveniju i odatle u druge zemlje Zapada, prvenstveno Nemačku.

HOĆE U KAMIONDŽIJE: Danijela je profesorka biologije, predaje u 3 škole, a danas uči da vozi kamion!

"Najviše srpskih vozača odlazi u Sloveniju jer tamo najlakše dolaze do KOD 95, ali sve više vozača odlazi i u Nemačku. Vozači se svuda u svetu plaćaju po pređenom kilometru, a mesečno maksimalno mogu da pređu 15.000 kilometara. Vozači u Srbiji ne mogu da ostvare toliko pređenih kilometara jer mnogo vremena provode na granicama, za razliku od zemalja EU kod kojih granice ne postoje pa samim tim ni nema ovog problema", objašnjava Mandić.

One koji ne znaju odakle da počnu, a žele da se bave ovim dobro plaćenim poslobom, obradovaće informacija da udruženje prevoznika, prema Mandićevim rečima, ne samo da plaća obuku svim zainteresovanima, već im i pronalazi posao. Ukoliko znamo da je prosečna plata u Srbiji između 400 i 500 evra, a da kao vozač za srpsku firmu možete da zaradite bar dvostruko više, pitali smo sagovornike – zbog čega je onda tako malo interesovanje mladih za ovaj posao?

MAJKA ČETVORO DECE VOZI KAMION PO EVROPI, A O NJENOM STATUSU BRUJI BALKAN: Svugde u svetu žena što više zna, više je cenjena, a samo ovde Joka luda!

"Razlozi nedostatka vozačkog kadra su brojni: starosna struktura postojećeg vozačkog kadra, nezainteresovanost mladih za zanimanje vozača, zahtevnost i težina posla, povećanje zahteva za transportom, loš imidž delatnosti, drastično smanjenje proizvodnje vozačkog kadra tokom služenja vojnog roka, visoki troškovi polaganja vozačkog ispita, vrlo mali broj žena vozača i dr. Kada je Srbija u pitanju, razlog je i odlazak na rad u druge, ekonomski razvijenije države", kaže Tatjana Ivanović.

Neđo Mandić kaže da je posao profesionalnog vozača prvenstveno namenjen mladim ljudima koji još nisu stvorili porodicu i koji mogu mnogo lakše da se prilagode specifičnim radnim uslovima i svakodnevnim promenama u pogledu raznih procedura i tehnologije.

KAMIONDŽIJE NAJAVLJUJU PROTEST: Srpski prevoznici sele firme u Sloveniju zbog loših uslova poslovanja

"Međutim, mladi su nezainteresovani zbog lošeg imidža same profesije. Već smo istakli da su radni uslovi mnogo bolji nego što su nekada bili. Činjenica je da vozač u međunarodnom prevozu tereta ima veoma malo vremena za porodicu. Dobra strana za vozača je da je zakonskim normativima propisano koliko vozač može neprekidno da radi, kada pravi pauze, dnevne i nedeljne odmore i slično", dodaje on.

Kamioni kao dobro sređeni stanovi

Dobre strane, pored plate i besplatnog školovanja su, i, kako dodaje, „nova moderna vozila opremljena poput omanjeg stana, retki kvarovi, kvalitetni putevi, sigurnost vozača“. Sve je to, kaže, doprinelo da posao vozača više nije tako težak kao što se misli.

"Ipak, onaj ko nije spreman da provede na putu dvadesetak dana mesečno ne bi trebalo da ulazi u ovaj posao", zaključuje Mandić za Klik do posla.

A mogu li žene?

Prema dostupnim podacima, u Evropi je broj žena vozača na nivou od jedva 1%. Zbog određenih predrasuda o vozačkoj profesiji i same žene imaju otpor da se bave ovom profesijom. Jedna od najčešćih predrasuda je da su vozači dugo odvojeni od svojih porodica, iako je činjenica da je dugolinijski međunarodni transport samo mali deo transportnog kolača. Manje od 5,5 procenata tereta se prevozi na razdaljine duže od 500 km, a ogromnih 52 procenta putuju manje od 50 km drumovima Evrope (podatak Eurostata za 2014. godinu).

(VIDEO) GLAS NOSTALGIJE SRBA U SAD: Pogledajte kako pozdravljaju američke kamiondžije

Druga predrasuda je da žene nemaju fizičke karakteristike da bi opstale u ovoj profesiji, argument koji bi možda do određene granice i bio tačan pre više od 30 godina, kada je rad u transportu bio i fizički stresan i zahtevan za vozače. Danas je stanje potpuno drugačije jer se proizvode privredna vozila kojima ne mora da upravlja ni posebno visoka niti osoba jakih ruku – kaže Tatjana Ivanović.

Zainteresovanost žena za posao vozača u prevozu putnika je sve veća, iz tog razloga bi trebalo ženama finansirati sticanje ove kvalifikacije, jer time bi se ublažio problem nedostatka vozača u svim sektorima transporta, kaže Mandić.

(Kurir.rs/Blic/Igor Avramović/Foto: Dado Đilas)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Paja i Jare ovo nikada ne bi uradili!