PRIČE O MUDROSTI KNJAZA MILOŠA I GRADNJI DŽAMIJE U BATOČINI: Kad je Turci vide sigurno neće zalaziti u Kragujevac, nego će drumom nastaviti za Planu i dalje...

Mnogo toga je Kragujevac imao prvi u obnovljenoj Srbiji. Prva izgrađena crkva, prvi Teatar, prva gimnazija, prvi Licej, prva državna apoteka, prvi Sud, prva časovničarska radnja, prva Skupština, prvi bal, prva upaljena sijalica, samo su neke od činjenica koje nas vezuju sa ovo doba srpske istorije i Kragujevac.

Kurir će u feljtonu u susret obeležavanja velikog jubileja kroz priče o stvaranju prestonice i legendama o premudrom knjazu Milošu Obrenoviću podsetiti na značaj ovog grada u srpskoj istoriji i obnovljenoj srpskoj državi.

U vreme kada je knjaz Miloš odlučio da iz Donje Crnuće, posle Drugog srpskog ustanka 1818.godine, iz svog doma upravljanje modernom srpskom državom premesti u Kragujevac, ova kasaba je imala 193 kuće.

Okružena šumom, čaršija se protezala duž reke Lepenice, u delu grada gde je danas Milošev venac.

Priča se da je premudri Miloš prestonicu preselio ovamo jer je budući administrativni i državni centar bio daleko od očiju Turaka.

Tamo gde je prolazio turski drum, u Batočini dvadesetak kilometara dalje, naredio je, kaže legenda, da se prvo napravi džamija.

Vojvode su se u čudu pitale “Zašto Srbi da je grade?”. Miloš se zamislio a onda strogo odgvorio:

- Pa kad Turci vide džamiju sigurno neće zalaziti u Kragujevac, nego će drumom nastaviti za Planu i dalje... U Kragujevac neće zalaziti.

Već tada, od ove promisli, kako se tvrdi počele su da se ispredaju priče o mudrosti Knjaza Miloša Obrenovića, koji će, eto obeležiti istoriju Kragujevca i Srbije narednih decenija, kada počinje da se razvija u modernu srpsku prestonicu.

Ovde će biti stvorena moderna srpska država, osnovane prve novine u Srbiji, otvoriti prva državna apoteka, osnovati Licej, prvi Knjaževsko-srpski Teatar, Prva Gimnazija, Sud, Topolivnica, zasijati prva sijalica i mnogo toga što će od turske kasabe napraviti modernu varoš.

Na mestu gde se nekada nalazilo staro groblje, na desnoj obali Lepenice sagrađena je prva Miloševa zadužbina i prva crkva u modernoj Srbiji.

Posle propasti Prvog srpskog ustanka Turci su poskidali sva zvona novoizgrađenih crkava brvnara, kao i onih zidanih od čvrstih materijala i odnosili ih u Jedrene kako bi ih pretapali u topove.

Kragujevac nije imao crkvu jer je pretvorena u džamiju, već se parohijska crkva, za varoš, nalazila u manastiru Drača. Knez Miloš odlazi kod turskog paše, da moli da mu dozvoli izgradnju prigradske crkve.

Ovaj mu je dozvolio s tim da veličina crkva ne bude veća od površine jedne goveđe kože!

Ali tada je opet došla do izražaja urodjena Miloševa mudrost. Prihvatio je ponižavajući predlog paše. Po dolasku u dvor izdao je naređenje da kovač iskuje najoštriji nož, i okupio abadžije i opančare. Naručio je da se najveći vo dovede zakolje u Kragujevcu. Onda je naredio:

-Napravite najtanje kaiše od bivolje kože. Posle od tih kaiša sašijte oplatu (pokazujući kako i nastavljajući kanap na kanap). I kad mi takvu oplatu napravite obeležite temelje crkve - rekao je.

Tako je započela izgradnja ove crkve Svete Trojice. Veličina sašivenog kaiša poslužila je da se odrede dimenzije temelja. Turski nadzornik je dojavio paši da je Miloš krenuo da zida veću građevinu nego što je bivolja koža. Paša je tražio da se radovi zaustave, ali kada je shvatio šta je Miloš uradio, priznao je da ga je nadmudrio i dozvolio da se sagradi crkva, jer nije rekao da koža mora da bude iscela.

Čak postoji priča da je kaiš odsečen odjednom, da nije šiven. Crkva je sagrađena od kamena, posvećena Silasku Svetog duha, arhitektonski je urađena u kontekstu vazalnog odnosa prema turskim vlastima. Nije freskopisana, nije imala zvonik i kube jer te 1818.godine, Turci nisu dozvoljavali da se čuju zvona u srpskim bogomoljama.

Te godine kada je neimar Milutin Gođevac sazidao prvu crkvu u obnovljenoj Srbiji, i od tada gde god prođete u Kragujevcu prolazite kroz srpsku istoriju.

Vremenom će crkva dobiti današnji oblik, sa zvonikom i postati duhovno središte srpske države. Kada je izgrađena istovremeno je naređeno da se preko Lepenice napravi ćuprija da bi knez mogao da prečicom dođe do crkve.

Zvali su ga “Kneževa ćuprija” a na istom mestu 1927.godine napravljen je veliki Betonski most.

Sutra: Stara Skupština

Kurir.rs/Priredio: Dragomir Ilić