CILJ BROJ 8 AGENDE ODRŽIVOG RAZVOJA UN 2030: Dostojanstven rad -dostojanstven život

Promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojanstven rad za sve

Prepoznajući značaj dostojanstvenog rada, Ujedinjene nacije (UN) postavile su kao jedan od globalnih (pod)ciljeva održivog razvoja postizanje pune i produktivne zaposlenosti i dostojanstven rad za sve žene i muškarce, što obuhvata i mlade ljude i osobe sa invaliditetom, kao i istu platu za rad jednake vrednosti. Dostojanstven rad i socijalna sigurnost su temelji na kojima počiva Evropska unija.

Šezdeset pet procenata svetske populacije je radno sposobno, preko 204 miliona ljudi je nezaposleno, od čega 75 miliona mladih, a 2,3 miliona slučajeva smrti nastaje u vezi s povredama na radu i bolestima uzrokovanim radom, što je trošak koji iznosi oko četiri odsto svetskog BDP.

Kvalitetni uslovi

Iz Centra za demokratiju kažu da je dostojanstven rad onaj rad koji omogućava zaposlenom da ima kvalitetan posao na kojem zarađuje platu od koje može kvalitetno da živi.

- Vrlo je važno da naglasimo da je to plata od koje dostojanstveno može da živi i porodica zaposlenog, koji mora da ima i socijalnu zaštitu, kao i bezbedne i zdrave uslove rada i da ima pravo na sindikalno udruženje - kažu iz Fondacije Centra za demokratiju.

Na svetskom nivou, tokom proteklih 25 godina broj radnika koji žive u ekstremnom siromaštvu drastično je opao, uprkos dugotrajnim posledicama ekonomske krize iz 2008. i 2009. godine, a broj pripadnika tzv. srednje klase se utrostručio u periodu od 1991. do 2015. godine, pokazuju podaci iz UNDP istraživanja. Ovi podaci ukazuju na usporen rast, povećanje nejednakosti i nedovoljno brzo povećanje stope zapošljavanja, koja ne ide u korak s porastom radne snage. Procenjuje se da bi do 2030. trebalo da bude stvoreno preko 470 miliona novih radnih mesta, samo da bi se održao korak s rastom globalnog broja radno sposobnog stanovništva.

Nova radna mesta

Potrebno je uložiti velike napore da se podstakne stvaranje novih radnih mesta koja uzimaju u obzir demografske trendove i promovišu povećanu produktivnost, pobošanje zarada i uslova rada, kao i poštovanje radnih prava, posebno za siromašne i marginalizovane grupe. Vlade zemalja bi trebalo da ulažu napor u izgradnju dinamične, održive, inovativne ekonomije i ekonomije usmerene ka ljudima, da promovišu zapošljavanje mladih ljudi, ekonomsko osnaživanje žena i osiguraju dostojanstven rad za sve građane.

Strategija ‚‘Evropa 2020 za pametan, održiv i inkluzivan ekonomski rast‘‘, usvojena 2010. godine, predstavlja direktan odgovor Evropske unije na cilj održivog razvoja osam, koji je duboko usađen i u prioritete ‚‘Strateške agende Unije u vremenima promena‘‘. Ovi principi EU prenose se i na zemlje kandidate kroz proces pristupanja Evropskoj uniji. Jedan od principa predstavlja stvaranje jače i pravednije ekonomske i monetarne unije - s fokusom na socijalne politike i korporativnu društvenu odgovornost.

Odgovorno poslovanje

Dostojanstven rad u Srbiji tema je koja je stalno u centru pažnje zaposlenih, sindikata i državnih organa. Problemi koji se ističu u prvi plan su iznosi minimalne zarade, niske plate, neisplaćivanje zarada, neuplaćivanje doprinosa od strane poslodavca, nedovoljni kapaciteti inspekcijskih organa za efikasno sprovođenje propisa kao i veliki broj radnika u sivoj zoni.

Privatni sektor ima izuzetno važnu ulogu u dostizanju ciljeva održivog razvoja. Stvaranje novih dostojanstvenih radnih mesta jedan je od osnovnih načina na koje kompanije mogu da doprinesu ekonomskom rastu i održivom razvoju. Odgovorno poslovanje u kombinaciji sa inovativnošću mogu dovesti do velikih promena kako na tržištima tako i u društvu.

Kurir / E.K.

Foto: Zorana Jevtić, Printscreen