ONI SU ZATRESLI ISTORIJU: Engels je učio naš jezik, a evo šta je KARL MARKS ZAISTA GOVORIO O SRBIMA!

"Engels je, podstaknut visokim mišljenjem Getea, Hajnea i Herdera o srpskoj narodnoj poeziji, počeo da uči srpski jezik, ali nije oduševljen – u svemu vidi produženu rusku ruku i ništa više"

Smatra se kako je Marks, kao pisac, izvršio najveći uticaj na svetsku istoriju. Teško je izdvojiti koje od njegovih dela je najuticajnije. Iz njegovih dela i interpretacije njegove misli nastao je jedan od najdominantnijih pravaca svetske istorije: marksizam. Komunistički manifest, takođe jedno od značajnih Marksovih dela, daje nam uvid u to kako je on zamišljao novo komunističko društvo. Na toj misli radio je zajedno sa Engelsom. Osnovne ideje Manifesta kasnije će inspirisati nastanak i širenje komunističkog pokreta, pojavu socijalističkih revolucija i razvoj socijalizma u svetu.

Marks i Engels svojevremenu su i među Srbima imali status polubogova. Iz sveg glasa pevalo se "Ne veruj u nebesa, no u Marksa i Engelsa". U to vreme ono što su pisali o Srbima gurano je pod tepih. Srbi su nekritički zavoleli Marksa i Engelsa. Previđajući, kako su oni o Srbima pisali sa omalovažavanjem i pakošću.

Engels je, podstaknut visokim mišljenjem Getea, Hajnea i Herdera o srpskoj narodnoj poeziji, počeo da uči srpski jezik, ali nije oduševljen - u svemu vidi produženu rusku ruku i ništa više. Engels je bio vrli poznavalac srpske istorije, znao je za srpsku srednjovekovnu državu, za sve borbe Srba za slobodu od otomanskog zla, ali ipak i on i Marks ostaju pri svojim krutim etno-sociološkim šemama o narodima u Evropi.

Oni su evropske narode svrstavali u dve velike grupe: s jedne strane kulturni narodi nosioci kulturnog, civilizacijskog i privrednog napretka (u kojima će po njihovom ,,proročanstvu" najbrže doći do korenitih, revolucionarnih promena, budući da je u njima i proleterijat najmasovniji). To su bili keltsko-romanski-germanski narodi Zapadne Evrope (Englezi, Francuzi, Nemci), a od Slovena jedino Poljaci. S druge strane tu su manje više ,,varvarski otpatci naroda", Rumuni, Grci, Južni Sloveni itd., pa čak i Rusi, pisali su Marks i Engels.

Oba ova revolucionara teoretičara bili su odbojno raspoloženi prema Srbima i njihovoj borbi. Marks je Srbe smeštao među -zakržljale, nužno kontrarevolucionarne narode bez istorije i istorijske svesti, čija je jedina sudbina da nestanu u oluji svetske revolucije. Dok je sa druge strane Engels sa oduševljenjem primio vest o pobedi Turske 1878. godine. U to vreme pisao je: "Srpska oslobodilačka vojska mora da živi na svoj vlastiti račun i posle razmetljive ofanzive, a da nije nigde ozbiljno tučena, najpre u svoju hajdučku jazbinu".

Marks i Engels omalovažavali su male narode, govoreći kako su nesposobni za oslobodilačku borbu, oduzimajući im time i pravo na samostalnu državu i proričući im nestanak sa istorijske scene. Srbi su im bili krivi zbog težnje da se oslobode od vlasti svojih ,,legitimnih gospodara" Turaka. U tim težnjama videli su otvaranje puta za rusku invaziju na Zapad.

(Kurir.rs / Espreso.co.rs)