VOJVODA, 50 RADIKALA, 100 NOVINARA I 1.000 POLICAJACA: Ovo danas niko nije video... Hrtkovci iz ugla reportera Kurira! Šešelj se javio policajcima, pa OTIŠAO NA PEČENOG VOLA!

Posle deset dana uke i buke oko Šešeljevog đurđevdanskog mitinga u Hrtkovcima, šta - kad je Đurđevdan najzad došao - imamo?
Gde smo bili?
Šta smo radili?
Ništa. Ništa...

U Jarku, selu gde je lider SRS, četnički vojvoda, narodni poslanik i haški osuđenik zaustavljen, bilo je desetak dokonjaka s mlakim pivom ispred prodavnice, pedesetak radikalskih pristalica, stotinak novinara i brat bratu petstotinak policajaca. Ovih poslednjih, na raskrsnicama sremskih puteva, u šumarcima i poljima, bilo je još toliko.

A pet kolometara dalje, u Hrtkovcima, selu sa 3.000 stanovnika, oko 200 porodica slavilo je Đurđevdan - to je, inače, i slava seoskog hrama! - onako kako nikada do sada nije, i valjda nikad više neće - bez gostiju. MUP je održao obećanje da nikakvo okupljanje u ovom mestu neće dozvoliti - ni radikalsko, ni liberalno i demokratsko, ali je selo zbog toga dan ranije moralo da bude stavljeno u potpunu blokadu.

Kuće svečara napuniće se tek sutra - na patarice...
Opravdano ili neopravdano?
Kako se uzme...

Šta je vojvoda radio u ratu

Strogo gledano, ako smo pravna država, i nismo mimo sveta, ovo danas desilo se jer je država sprečila Vojsilava Šešelja da se vrati na mesto svog zločina i uznemiri žrtve, njihove rođake i potomke, i širu javnost.

On je, naime, u Mehanizmu za međunarodne krivične sudove u Hagu 11. aprila 2018. osuđen na 10 godina zatvora. Žalbeno veće je zaključilo da je Šešelj kriv za podsticanje deportacije i progon Hrvata iz Hrtkovaca. S obzirom na to da je u pritvoru proveo skoro 12 godina, Šešelj je slobodan čovek, i može da ide kuda želi... a on je rešio da na Đurđevdan ode baš u Hrtkovce.

Tamo gde je već bio i 6. maja 1992. godine.
Rat u Hrvatskoj razgorevao se, groblja su se punila a kuće gorele, kad su radikali na čelu sa Šešeljem na mitingu pročitali spisak sa 17 imena Hrvata (u ono vreme, Hrvati su činili ozbiljnu većinu u selu) koji treba da napuste selo jer su, navodno, ili sami oni, ili njihovi rođaci, ratuju protiv Srba.

U naredna tri meseca, utvrdio je Haški tribunal, sistematski su vršeni pretisci na hrtkovačke Hrvate da se isele, pa se tako za kratko vreme od popisanih 1.080 Hrvata, iselilo njih 805.

Selo je, na inicijativu radikala, promenilo ime u Srbislavci, a kad je najviši talas ratnog i ostalog ludila prošao, na tablama s obe strane sela opet je ispisano "Hrtkovci". Zanimljivo je, međutim, da se crkvena parohija i dan-danas zove "srbislavačka"!

Zbog pritiska na hrtkovačke Hrvate u Srbiji je na sud izvođen samo predsednik Mesne zajednice, istaknuti lokalni radikalski aktivista Ostoja Sibinčić, ali je na sudu - oslobođen! Haški sud, rekosmo, imao je druga merila, i Šešelju odrezao deset godina. A Šešelj posle svega rešio da tamo napravi Radikalski đurđevdanski uranak... Valjda memorijalni.

Kordon u plavoj boji i četiri reda

U devet ujutru Vojvoda je izašao na tren svoje kuće u Batajnici, pozdravio novinare - mnoge i po imenu, kao stare znance! - i seo u manji džip. U njegovoj pratnji, u još jendom autu, bila su dva njegova starija sina i telohranitelji... sekretari, šta su već. Za njima pomenuti novinari.

Strogo poštujući ograničenje brzine, ovaj se konvoj auto-putem zaputio na odredište. Kordon policije na rumskoj petlji - impresivan po broju i po izgledu: kao da su čekali braću Bluz! - nemo nas je propustio, bez zadržavanja. A odatle do Jarka ima desetak kilometara, tek da čovek ispriča kako je Šešelj u 1990. najavio da će iskopati Tita iz Kuće cveća - i takođe bio ozbiljno shvaćen! - pa je isto ovoliko policije bilo kod BIP-a, a vojvoda se pojavio sa nekim zašiljenim kocem...

U Jarku, ispred nekakvog mostića - dakle na strateškom mestu! - plavi zid. Policajci u četiri reda, kao za slikanje: napred sitniji, stariji i žene policajci; u drugom mlađi i jači, a iza njih - valjda ako Vojvoda zapne - u dva reda "oklopnici", opremljeni za razbijanje demonstracija. Ispred svih njih - general policije!

Šešelj ih, kad je stigao, nije udostojio pozdrava. Na sigurnom odstojanju pd nekih sto metara opkolili su ga novinari i pristalice, čulo se, tanko i neubedljivo istina, i skandiranje u zametku: Vojo-voj-vodo!... a onda su glavnog gosta ove parade posadili u kanecalarijsku fotelju.
- Odakle vam fotelja? - pita ih vojvoda.
- Iz Šida - odgovara uslužno onaj što mu je podmeće, a potpisniku ovog teksta učinilo se da je čuo: "Iz Našica..."

Udobno zavaljen, Šešelj je zadirkivao novinarke i pravio šale. Čekao je da "dođe još ljudi", pa da održi govor novinarima. Tu je, odmah na početku, saopštio da nikakve predstave sa sedenjem na kaldrmi neće praviti, niti će u selo preko njiva:
- Ostanu ti cipele u blatu posle pet koraka, ko je blesav da ide tamo?
Novinari su ga snimali kamerama, a pristalice mobilnim telefonima...

Da je probao, probao je...

Kad se posedelo i popričalo - od dolaska iz Haga, rekao je, dva puta je držao radikalske sastanke u Hrtkovcima, istina u sali, pa nikome nije smetao, kazao je... - neko ga je podsetio su tu zbog Hrtkovaca.

Vojvoda se postavio ispred kordona i održao konferenciju za štampu, koju ovde nećemo prepričavati iz pristojnosti... ("Iseljenje Hrvata iz Hrtkovaca bilo je civilizovano i humano", rekao je, između ostalog) a onda se uputio ka kordonu.
Prethodno je izdao strogo naređenje da ga niko ne prati, kako policajci ne bi reagovali na približavanje mase.

- Pomaže Bog - pozdravio je policajce.
Oni su tu bili od prethodne noći, ili jutra, na suvom obroku - komadu hleba, pašteti i jabuci, pa možda zato nisu bii voljni da mu odgovre.
- Dobar dan - rekao je učtivo general.
- Je l mogu preko?
- Ne!
- Hvala, doviđenja - rekao je Šešelj još učtivije i okrenuo se.
Da je probao, probao je...
Učinio je sve što je bilo do njega, seo u džip i otišao - dobro obavešteni izvori kažu - u susedno selo na slavu kod jednog radikala koji je od ranog jutra peče vola.
Policajci su ostali u kordonu, a drugi jedan obavešteni izvor kaže da im je rečeno da će tu ostati sve dok se Šešelj ne vrati u svoju kuću u Batajnici... kad god to da bude.

Opozicija na rumskoj petlji

Tad se proneo glas da stižu Nenad Čanak i demokrate.
Stizali su, i stizali, i stizali... onog vola počeli su već da krčme, a u Jarak je javljeno da je Čanka zadržala policija u Rumi.

Kad ono, nije bio Čanak, nego narodni poslanici Balša Božović, Aleksandra Jerkov i Tomislav Žigmanov. Na nadvožnjaku, ispred novog kordona policije, objasnili su novinarima da im policija ne dozvoljava da nastave put u Hrtkovce, gde ih katolički župnik čeka na misi.

Potpisnik ovih redova sačekao je da poslanca Jerkov ostane sama, i pitao je kako su im ti policajci zabranili da prođu, i da li misli da bi je sprečili silom kad bi se zaputila pešice pored kordona.

Iznenađena, rekla je da se nisu setili da probaju...
Posle se na rumsku petlju, Jarak i Hrtkovce, sručio pljusak, i sve rasterao kao one poslovične mačke...
Jedino su policajci ostali na svojim mestima, čekajući da Šešelj stigne kući.
Izgleda da je to čekao i Nenad Čanak da bi se pojavio...
Iz jednog auta na pumpi ka Beogradu, treštalo je: "đurđevak zeleni, đurđevak zeleni".
Šta bi drugo na Đurđevdan u Srbiji?

Momčilo Petrović