NE ŽELI DA NA DUŠI NOSI DEDINE ZLOČINE: Unuk komandanta Aušvica položio venac na Spomenik žrtvama Racije u Novom Sadu

NOVI SAD - Antifašistički aktivista Hans Rajner Hes (Reiner Hoess), unuk komandanta Aušvica Rajnera Hesa, položio je danas venac na Spomenik žrtvama fašističke racije u Novom Sadu, razgovarao sa predstavnicima Jevrejske opštine u tom gradu i rekao da se celi život pita kakvi su to ljudi koji su mogli da počine tako monstruozne zločine kao što je Holokaust.

Kada je shvatio ulogu svog dede Rudolfa Hesa, komandanta logora smrti Aušvic, u Drugom svetskom ratu, Hans Rajner Hes (49) pobegao je od kuće i prekinuo odnose sa porodicom. Rajner je tada imao 15 godina.

On je danas rekao da posle toga nikada želeo da bude u kontaktu sa svojom familijom, jer su oni nastavili da veličaju njegovog nacističkog dedu, sem sa majkom, koja je umrla pre dva meseca.

"Potpuno me je slomilo saznanje da je deda obešen zbog ubistva dva i po miliona ljudi, najviše civila, žena, dece i staraca i odlučio sam da odem od kuće kada sam imao 15 godina", kazao je Hajs Rajner Hes i dodao da Rudolf Hes nije bio samo komandant Aušvica, već osnivač i arhitekta tog nacističkog logora.

Prema njegovim rečima, Holokaust je deo nemačkog identiteta, ali ne samo nemačkog, već i evropskog, jer je cela Evropa tada bila "inficirana".

On je upozorio da fašisti danas širom sveta "rastu u tišini" i šire svoj uticaj sve brže, zahvaljujući društvenim mrežama.

"Takvim ljudima nipošto ne treba verovati. A najlakše je klimati glavom i slediti ih poput ovaca. Samo, ovce na kraju uvek završe u klanici", upozorio je Hans Rajner Hes.

Ocenio je da postoje sličnosti izmedju Drugog svetskog rata i ratova na Balkanu iz devedesetih godina 20. veka.

"Zato je važno da zločine nazovemo pravim imenom: genocidom i masovnim zločinima, jer su tada manje šanse da će se ti zločini ponoviti", kazao je Hajns Rajner Hes.

U novosadskom bioskopu "Arena" večeras će biti prikazan dokumentarni film "Enkel" (Unuk), čiji je autor novinar Aleksandar Reljić, a protagonista Hans Rajner Hes.

Reljić je danas rekao da film služi kao upozorenje do čega mržnja sve može da dovede, ali i kao uspomena na više od 10.000 Jevreja iz Bačke, koji su ubijeni u Aušvicu.

Hansa Rajnera Hesa je 2014. godine simbolično usvojila Eva Mozes Kor, koja je preživela nacističke smrtonosne eksperimente doktora Jozefa Mengelea u Aušvicu.

Hesov unuk i Eva Mozes Kor su u Aušvicu potpisali zavet o zajedničkom nastupu u borbi protiv rasizma, antisemitizma i ksenofobije u današnjem svetu.

"Njegov otac, tri tetke i stric, su kao deca, tokom Drugog svetskog rata, 'normalno' živeli u vili komandanta logora, na svega 100 metara od krematorijuma, u kojem su spaljivane žrtve njihovog oca i Rajnerovog dede.

Dvorište vile delio je samo zid logora, u kojem je ubijeno preko milion ljudi. Sa druge strane zida, Eva Mozes Kor je imala deset godina kada je deportovana u Aušvic i zajedno sa sestrom bliznakinjom Mirjam, bila podvrgnuta nacističkim smrtonosnim laboratorijskim eksperimentima doktora Jozefa Mengelea", navodi se u sinopsisu filma.

Eva Mozes Kor svoj odnos sa Hesovim unukom u filmu objašnjava rečima:

"Činjenica da je on Hesov unuk, za mene predstavlja sjajnu osvetu! Hes ne može da uživa u svom unuku, ali ja mogu!".

Hans Rajner Hes razgovarao je sinoć i danas sa učenicima novosadskih gimnazija, a taj susret organizovan je uz pomoć profesorke sociologije Marije Vasić iz Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", koja je i autorka knjige "Kad bog zažmuri", a koja je posvećena sećanju na Novosadsku raciju, zločin u kojem je madjarska fašistička okupatorska vojska pobila i pod led Dunava bacila više od 1.300 Novosadjana, u januaru 1942. godine.

Rudolf Hes je 16. aprila 1947. obešen u Aušvicu jer je organizovao

"industrijsko ubijanje" Jevreja u gasnim komorama i krematorijumima, u okviru nacističkog projekta "konačno rešenje", a u proleće 1944, za 56 dana ubio je 425.000 ljudi, žena i dece sa područja tadašnje Madjarske, čiji je deo tada bila i Bačka.

Autor filma Aleksandar Reljić rekao je agenciji Beta da veruje da je "Enkel" izuzetno važna priča, koja u isto vreme govori o suočavanju sa stravičnim zločinima, ali i o praštanju, u pokušaju da se takvi zločini ne ponove u budućnosti.

Film je snimljen u Poljskoj i Nemačkoj, u produkciji Radio-televizije Vojvodine i uz podršku Filmskog centra Srbije.

(Kurir.rs/Beta)