STRAVIČNE POSLEDICE AGRESIJE NA SRJ: Deca nam obolevaju od raka i dijabetesa zbog NATO bombi?

Država uskoro formira komisiju za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. s ciljem dokazivanja veze osiromašenog uranijuma s porastom broja obolelih u Srbiji

Stručnjaci, ipak, navode da je u proteklih deset godina za dva odsto uvećan broj obolelih od šećerne bolesti, što se ne može eksplicitno dovesti u vezu s bombardovanjem, međutim, ne isključuju tu vezu.

Uznemireni otac

A. R., otac dvojice dečaka koji imaju dijabetes tipa 1, veruje da postoji veza između bombardovanja i porasta broja obolelih. Kako kaže, oba sina su dijabetes dobila kada su imala devet godina i kod nijednog nije moglo da se utvrdi da je u pitanju nasledni faktor.

- Broj obolele dece od dijabetesa tipa 1 u poslednjih desetak godina 11 puta je veći u odnosu na period posle bombardovanja 1999. Moj stariji sin dobio je dijabetes tipa 1 2013, a mlađi 2017. godine. Kada je stariji dečak dobio dijabetes, bio je jedini oboleo u svojoj osnovnoj školi. Trenutno u toj školi ima šestoro dece koja imaju isti tip dijabetesa. Na opštini Surčin, u kojoj živimo, takođe je drastično povećan broj dece koja su dobila dijabetes tipa 1, što se može proveriti i kod nadležnih lekara. U rehabilitacionom centru u Bukovičkoj banji na predavanjima su nam izneli zanimljiv podatak: do godine 1986. obolevalo je petoro dece na 100.000 stanovnika, a 2011. godine taj broj se povećao na 14 dece na isti broj stanovnika - rekao je zabrinuti otac.

Dekan beogradskog Medicinskog fakulteta i naš istaknuti endokrinolog-dijabetolog Nebojša Lalić kaže da je broj obolelih od dijabetesa porastao sa šest na osam-devet odsto u proteklih deset godina.

- Međutim, uočen je rast obolelih i u zemljama u okruženju i zato je malo osnova za tvrdnju da postoji direktan uticaj osiromašenog uranijuma na porast broja dijabetičara. Mi smo, dakle, u evropskom nivou. Ali, pošto se najavljuje formiranje komisije za istraživanje NATO bombardovanja, njeni članovi trebalo bi sve da uzmu u obzir, pa i dijabetes - navodi Lalić.

Obaveza države

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je juče da je ubeđena da će komisija za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. uspeti da dokaže istinu o vezi bombardovanja osiromašenim uranijumom i porasta broja obolelih od raka. Gojkovićeva je po hitnom postupku zatražila osnivanje komisije i očekuje da će parlament do kraja nedelje usvojiti tu odluku.

- Komisija će imati zahtevan zadatak da istraži posledice bombardovanja 1999. na zdravlje i životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na upotrebu projektila sa osiromašenim uranijumom. Ubeđena sam da će se dokazati suštinskim i posvećenim radom poslanika da ima uticaja bombardovanje osiromašenim uranijumom na porast malignih oboljenja u Srbiji. Mi imamo obavezu prema građanima da im nakon iscrpnog rada saopštimo istinu jer je to zločin bez presedana - rekla je Gojkovićeva i dodala da će u te svrhe biti obezbeđen novac iz budžeta zemlje.

U tome će, kako je navela, pomoći izveštaj parlamenta Italije, „države koja je jedna od članica NATO koje su učestvovale u bombardovanju, a koja je posle višegodišnjeg istraživanja i ispitivanja relevantnih činilaca dokazala da su italijanski vojnici umirali i obolevali i obolevaju od posledica toga što su boravili na područjima na kojima su korišćeni projektili sa osiromašenim uranijum, između ostalog i na KiM“:

- Frapantno je da je oko 4.000 vojnika obolelo od raznih malignih bolesti i oko 300 izgubilo život zato što je boravilo na tom području, a nije imalo nikakvu zaštitu, za razliku od pojedinih drugih stranih trupa koje su boravile na tom području.

Oboleli i vojnici

Profesor na Medicinskom fakultetu i poslanik DS Dušan Milisavljević kaže da podržava sve što je u interesu bezbednosti zdravlja naših građana:

- Trebalo bi da se istraži sve što može da šteti zdravlju kako bi se otklonile štetne posledice.

Inače, za predsednika komisije predložen je Darko Laketić, poslanik SNS i predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu.

- Imamo jako povećanu učestalost malignih oboljenja i oboljenja krvi i neophodno je da sa medicinskog i humanog aspekta dokažemo šta je uzrok toga, mi to dugujemo narodu, naša je obaveza da to uradimo i nadam se da ćemo to sa uspehom uraditi - kazao je on i dodao da je predviđeno da prvi preliminarni izveštaj komisije bude objavljen 2020. godine.

Ekipa Kurira