SRBI NAJVIŠE UMIRU ZBOG BOLESTI SRCA: Žene ugroženije od muškaraca

Od bolesti srca i krvnih sudova najčešće se oboleva i umire u Srbiji. Kardiovaskularne bolesti godišnje "potpišu" više od 52.000 umrlica što našu zemlju svrstava na neslavno treće mesto odmah posle Rusije i Ukrajine.

Zabluda je da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe iz ekonomski razvijenijeg društva. Danas je starosna granica sve niža, nijedan stanovnik planete nije pošteđen bez obzira gde živeo i kakvog je socijalno - ekonomskog statusa. Boljom prevencijom i kontrolom glavnih faktora rizika -pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana, moguće je sprečiti više od 50 odsto obolevanja.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" tokom 2016. godine od kardiovaskularnih bolesti umrlo je 52.102 osobe i to 28.314 žena i 23.788 muškaraca, a među najčešćim obolenjima je infarkt srca.

Preduzete mere u Srbiji u poslednjih 10 godina dale su rezultate, te je stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u padu, ali su podaci i dalje alarmantni.

Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin kaže da Srbija i dalje pripada zemljama koje su sa visokim kardiovaskularnim rizikom iako je poslednjih 10 do 15 godina sistemski dosta urađeno da se smanji broj umiranje od ove grupe bolesti otvaranjem angio sala u celoj Srbiji.

"Kroz otvaranje angio sala u celoj Srbiji napravljena je dobra mreža i to je doprinelo da se smanji stopa smrtnosti od infarkta srca, ali to je dovelo i do manjeg invaliditeta posle infarkta miokarda. Funkcija srčanog mišića je više očuvana ukoliko brzo reagujete i na vreme lečite infarkt miokarda", rekao je Beleslin za Tanjug.

On je pojasnio da je zahvaljujući mreži angio sala koje su otvorene po celoj Srbiji smanjen pritisak i na najveću zdravstvenu ustanovu - Klinički centar Srbije koji ima tri angio sale.

Beleslin kaže da je u KCS-u godišnje intervenisalo u slučaju 1.300 do 1.400 infarkta miokarda, a da se sada radi nešto više od 1.000 intervencija.

Podseća da je važno da se pacijent javi lakaru za pomoć čim se pojave prvi simptomi bolesti kao što su bolovi u grudima. Što pre pacijent stigne do lekara to će više mišića biti sačuvano, a samim tim će i oporavak pacijenta i kvalitet njegovog života i njegovo lečenje biti lakše.

Beleslin pojašnjava da su pacijenti koji su preživeli infarkt miokarda u većem riziku da ponovo dobiju infarkt i zato je važna prevencija - da pacijenti piju redovno terapiju, rigorozno kontrolišu holesterol, krvni pritisak, telesnu težinu, pravilno se hrane, da su fizički aktivni.

Borislav Lubardić preživeo je infarkt pre deset godina, tada je imao 42 godine. Za sebe iskreno kaže da je vodio takav život kao da je "želeo da dobije infarkt", pušio je, jeo neredovno (uglavnom brzu hranu), nije imao nikakvu fizičku aktivnost.

"Imao sam ga, preživeo sam i mislim da sam prigrlio tu drugu šansu kako treba i evo već deset godina to ide. Dosta toga sam promenio, bitno je da vidite gde ste pravili greške", rekao je Lubardić za Tanjug.

Posle infarkta život mu se potpuno promeni, sada jede redovno i zdravo, svuda ide pešice i mnogo bolje se oseća.

Lubardić je član nedavno osnovanog Udruženja za borbu protiv srčanog udara "Druga šansa" čiji je cilj podizanja svesti kod ljudi, da im se objasni do čega mogu dovesti nepravilna ishrana, brza hrana, pušenje, alkohol, fizička neaktivnost. Lubardić kaže da je cilj udruženja i da se savremena terapija omogući pacijentima koji su preživeli infarkt jer statistika kaže da nakon infarkta svaki peti pacijent u prvoj godini doživo novi srčani ili moždani udar.

"To mora da se promeni i da se pacijentima obezbedi savremena terapija na koju će bolje da reaguju i koji poboljšavaju prognozu preživljavanja", naglasio je Lubardić.

Bolesti srca i krvnih sudova su među vodećim u svetu po smrtnosti. Godišnje od njih umre oko 17,5 miliona ljudi, a procena SZO je da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona ljudi.

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Shutterstock)