Kako bi skrenula pažnju na loše palijativno zbrinjavanje onkoloških pacijenata obolelih od neizlečivih bolesti i prikupila sredstva za rad beogradskog Centra za njihovo zbrinjavanje - "BEL hospis", doktorka Nataša Milićević iz Beograda, hemioterapeut i supspecijalista palijativne medicine u penziji, odlučila je da krene u humanitarni maraton.

Kao savetnik za edukaciju pacijenata i jedan od osnivača "BEL hospisa", dr Milićević se iz srednjovekovnog manastira Studenica u kojem je pre osam vekova osnovana prva bolnica u Srbiji, pre tri dana pešice uputila ka Beogradu, udaljenom oko 260 kilometara, gde je pre 14 godina počeo da radi prvi Centar za palijativno zbrinjavanje pacijenata kod nas.

- Na ovaj pešački maraton odlučila sam se kako bih skrenula pažnju i ukazala na sve probleme prilikom palijativnog zbrinjavanja pacijenata i njihovih porodica. Drugi cilj je da pokušam da prikupim novčana sredstva za naš Centar koji radi potpuno besplatno zahvaljujući donacijama i dobrovoljnim prilozima i nikada za 14 godina koliko postojimo od države nismo dobili ni dinara - kaže dr Milićević koju smo zatekli na magistrali kroz Ibarsku klisuru, desetak kilometara od Kraljeva.

Na ovom putešestviju, kako kaže, planirala je da dnevno prelazi oko 20 kilometara. Sledeća etapa biće joj od Mataruške Banje do Adrana, a potom će preko Bumbarevog brda i Knića nastaviti pešačenje kroz srce Šumadije, sve do Beograda.

0201-shutter-copy.jpg
Shutterstock 

- Ako ne bude nepredviđenih okolnosti, na konačni cilj bi trebalo da stignem 1. juna. To će biti na lokaciji u Malom Mokrom Lugu, gde smo kupili zemlju i kuću u kojoj ćemo posle renoviranja otvoriti dnevni bolnički centar - dodaje dr Milićević. - Apelujem na sve ljude dobre volje, koji žele da doniraju sredstva, da se o svemu informišu na internet-sajtu ili fejsbuk-profilu "BEL hospisa".

Uz humanitarni, pešački maraton, dr Nataše Milićević ima i vrstu promotivno-edukativnog karaktera.

- Želim da ukažem i na ogromnu važnost fizičke aktivnosti i da pozovem ljude da slobodno vreme ne provode isključivo ispred TV ekrana, računara ili telefona, već da izađu u prirodu, da se bave sportom, da budu aktivni. Na taj način pozitivno će uticati na svoje zdravlje - naglašava dr Milićević.

(Kurir.rs/Večernje novosti, G.Ćirović)