Tridesetogodišnji Amerikanac koji je dospeo u središte pažnje svetske javnosti pošto je živeo na račun roditelja i uporno odbijao da se iseli iz njihove kuće, u Srbiji bi imao brojne istomišljenike. A ukoliko bi se roditelji u Srbiji poveli primerom njegovih oca i majke koji su ga tužili sudu i tražili da bude izbačen iz kuće, naše pravosuđe bi imalo pune ruke posla.


Ipak, u našoj sredini nije ništa neobično da osobe sa 30 i više godina žive sa roditeljima, da nikada nisu bili u braku niti imaju svoju decu koja žive s njima.

Poslednji popis kaže da je ukupno 293.236 takve "dece" u Srbiji, od čega su u ovakvoj životnoj situaciji 203.403 muškarca i 89.833 žene.

- U Srbiji postoji tradicija da se deca kasno odvajaju od roditelja, nastala uglavnom iz dubokog siromaštva, ali i realne potrebe da se doprinese konkretno fizičkim radom u domaćinstvu, ukoliko recimo porodica živi na selu. Međutim, uslovi života su se menjali, ali čini mi se da je produženi boravak u roditeljskoj kući danas postao i deo komfora i nepreuzimanja odgovornosti mladih ljudi za svoj život - kaže za “Blic” psiholog Elena Kuzmanović.

Podržavajući neodvajanje, roditelji zapravo podstiču nesamostalnost kod svoje dece koja zatim rezultira i kasnijim sazrevanjem i niskim samopouzdanjem.

- Mlada osoba ima potrebu za iskustvom i testiranjem sopstvenih mogućnosti, dok ih zajednički život sa roditeljima drži u poziciji "deteta", pa i kada već odavno zagaze u tridesete - ističe psiholog.


Kao primer navodimo Beograđanku Mariju (38) sa diplomom Filozofskog fakulteta koja živi sa roditeljima, a osamostalila bi se, kaže, kada bi našla posao u struci sa platom od koje bi mogla da se samostalno izdržava.

- Fakultet sam završila u roku, ali posao ne mogu da nađem. Radila sam povremeno kao profesor na zameni u nekoliko škola, ali ne postoji mogućnost da dobijem stalan posao iako redovno konkurišem kada vidim da je otvorena ponuda za moju poziciju. Bez posla i stalne plate ne vidim šansu za osamostaljenjem - kaže Marija.

profimedia0310856578.jpg
Profimedia 

I pored niskog životnog standarda, mladi ipak imaju mogućnost za razne poslove i načine privređivanja pa i život sa cimerima, što recimo deca iz unutrašnjosti vrlo dobro poznaju i zato se ranije i ostamostaljuju.

- Deca odrasla u većim gradovima izbegavaju izlaganje životnim izazovima i samim tim osećaju i manju motivaciju za napredovanjem - objašnjava priholog.


Ona dodaje da takođe postoji i prepreka kod roditelja kojima je teško da prođu kroz proces separacije i sindrom “praznog gnezda”, pa samim tim zadržavaju decu što duže kod kuće.

Često je problem kod roditelja i suočavanje sa sopstvenim životom, koji je često bio fokusiran na decu, kao i sa partnerskim odnosom nakon što deca odu od kuće. Postoji i zabrinutost za dobrobit dece, ali tu je važno poverenje u podmladak. Roditeljski dom predstavlja sigurnost, ali za napredak je uvek potrebna i doza rizika - navodi Kuzmanović.

Ipak, u poređenju našeg društva sa slučajem u Americi gde su roditelji tridesetogodišnjaku koji odbija da nađe posao prestali da kupuju hranu i plaćaju mobilni telefon te su mu zabranili da koristi mašinu za pranje veša i uputili mu četiri pisma u kojima traže da se iseli, nema baš mnogo sličnosti.

Slučaj u Americi predstavlja pomalo ekstreman način roditeljske intervencije da se dete osamostali, ali Amerika svakako neguje samostalnost kod mladih još od tinejdžerskih dana preko letnjih poslova i ideje da ne možete večno zavisiti od roditelja. Kod nas je društvo malo drugačije i individualnost nije dugo predstavljala vrednost, ali se i ta situacija promenila - navodi Kuzmanović.


Danas i kod nas upoznavanje mladih ljudi sa obavezama i odgovornostima, uz mogućnost da recimo i zarade novac za nešto što žele, predstavlja sve češću praksu da ta osoba gradi zdrave navike i svesnost o sopstvenim mogućnostima.

- Samim tim mlada osoba oseća i manje strahova od budućnosti i nema potrebu da se održava u ulozi deteta, već uživa u tome što donosi odraslo doba - zaključuje psiholog.

Prema poslednjem popisu koji je obavljen u Srbiji 2011. godine čak 6.06 odsto ljudi starijih od 30 godina živi sa roditeljima i to nas svrstava na sam kraj liste evropskih zemalja.

Prema podacima Zavoda za statistiku, među evropskim zemljama za koje postoje raspoloživi podaci, od Srbije veći procenat ljudi starijih od 30 godina koji žive sa roditeljima imaju Hrvatska, Grčka, Slovačka, Italija i Slovenija u kojoj je taj procenat 7.13 odsto.

Sa druge strane, najmanji procenat imaju Danska (0.48) i Švedska (0.99), a zatim idu Holandija, Finska, Norveška, Švajcarska, Island...Da li se ova praksa u Srbiji promenila i koliko saznaćemo prilikom narednog popisa koji je najavljen za 2021. godinu.

Blic/N.Dž.