Vladislav Perge iz Smedereva je zaljubljenik u video igre od malih nogu, pa nije čudo što danas radi u u industriji za razvijanje igara i to u Šangaju. Tamo je oženio Kineskinju, a otkriva nam da je famozna "koverta" zajednička i na našoj i njihovoj svadbi, te da u kuhinji ne postoje rerne, dok njegova supruga ne može da veruje da kod nas prodavnice često ne rade vikendom.

Vladislav je u svet video igara ušao kada je sa drugom iz Smedereva vodio domaće sajtove koji su se bavili najpopularnijim igrama, a kasnije se pridružio timu emisije "PC Petak" na TOP FM radiju gde je neko vreme vodio segment o igrama.

"Zatim sam krenuo sa svojim ličnim projektom "DUST 514 Base", fan sajtom za DUST 514 igru napravljenu od strane CCP Games sa Islanda. Nakon godinu dana iz te firmesu me pozvali i pitali da li bih zeleo da radim u njihovoj firmi. Originalna ideja je bila da idem da radim na Island, gde je glavni glavna kancelarija, ali s obzirom da je ova igra napravljena u njihovoj firmi u Šangaju, ja sam izabrao da budem sa razvojnim studiom tamo", priča za Vladislav Perge.

Grad sa 25 miliona ljudi

On je od juna 2012. godine u Šangaju i ističe da se brzo navikao na njihov način života.

"Prvi utisci su bili da je grad neverovatno velik i da je organizovan za više od 25.000.000 ljudi. To me je najviše oborilo s nogu. Ono što me je iznenadilo jeste da ljudi nemaju potrebu da nose keš nigde. Na to sam se brzo navikao. Svi koriste "Vičet" i preko njega plaćaju račune, obroke, poručuju preko interneta apsolutno sve što im treba i neverovatno je brzo i efikasno", navodi on.

Nije se kaže još navikao na veliku vlažnost koja je tamo i zimi i leti, a ono na što mu je najviše nedostajalo jeste način života u Srbiji.

"Nakon skoro šest godina života ovde u Kini, kad god odem u Srbiju zadivi me koliko ljudi imaju slobodnog vremena da izađu na kafe i pića i da prosto uživaju u životu. Kinezi to vrlo retko rade", priča Vladislav.

Kineskinje traže stabilnost i vernost

On je u Šangaju upoznao i svoju sadašnju suprugu Vendi.

"Vendi i ja smo se upoznali slučajno, dodali smo se na "Vičetu" i pričali smo mesec-dva pre nego što smo odlučili da se zaista upoznamo lično. Njen engleski je odličan, tako da pričamo najviše engleski, mada ja nekada pričam sa njom i kineski. Mislim da je nisam oborio s nogu koliko sam je zainteresovao mojim poslom, filozofijom i pažnjom koju sam joj posvećivao svakog dana. Kineskinje generalno traže stabilnost i vernost, sve ostalo je sekundarno", navodi Vladislav.

Tradicionalna svadba i Hongbao pokloni

Njih dvoje su pravili tradicionalnu kinesku svadbu koja je čini se, bar po famoznim “kovertama” slična našoj.

"Imali smo svadbu u njenom rodnom gradu – Ma’anshan. Grad pripada Anhui provinciji, i relativno je velik, sa populacijom većom od 2.000.000 ljudi. Svadba je vrlo drugačija u odnosu na naše svadbe, i vrlo je fokusirana na novac – kao i Kineska Nova godina. Svi gosti moraju da daju “Hongbao” poklon – odnosno crveni koverat u kome se nalazi novac. Najbliža familija naravno daje najviše novca dok dalji rođaci daju manje. Ako ukucate na jutjubu "Chinese Wedding" verovatno ćete naći neke primere tradicionalnih svadbi. Mi nismo radili sve pripreme kao što treba jer ja nisam Kinez, ali ceremoniju i večeru smo održali poprilično tradicionalno", opisuje Vladislav.

Kada je suprugu prvi put doveo u Srbiju, njeno pitanje je, kaže, bilo zašto radnje u Srbiji ne rade subotom i nedeljom, jer u Kini sve radi svakog dana.

U Kini uvek ima posla, nema se vremena za kafiće

"Druga reakcija je bila da ljudi previše sede po kafićima i ne rade ništa. Barem tako deluje. U Kini takva kultura ne postoji, i uvek ima posla. Odmaranje je isključivo rezervisano za praznike i eventualno malo za vikend, ali obično kod kuće", objašnjava on.

Sa druje strane, Vendi je oduševljena prirodom u Srbiji.

"Svaki put kada odemo negde izvan gradova ona je oduševljena koliko netaknute prirode ima u Srbiji. Druga stvar je naravno unikatna istorija koju imamo. Svaki grad ima tvrđavu, neki unikatan spomenik i ona sve to fotografiše i apsolutno je oduševljena svim stvarima. Poslednji put smo isli u Kladovo i vozili uz Dunav do Lepenskog Vira. Oduševljena je definitivno svim stvarima koje je videla do sada, a bili smo u Srbiji već tri puta", navodi Vladislav.

Njegova supruga nije učila da sprema neko naše tradicionalno jelo, a za to ima i razlog.

"Ne zna da kuva srpsku hranu jer u Kini rerna ne postoji kao...deo kuhinje. Vrlo je čudno imati rernu u kuhinji u Kini. Sve se kuva na brzinu i vrlo retko se nesto peče na duže staze. Ali naravno da joj se sviđa naša hrana. Posebno sveže salate i pečenje, mada ne može da jede mnogo jer su hleb i meso vrlo teški za nju, pa je već pola Karađorđeve šnicle previše za nju", navodi Vladislav koji je brzo naučio da kuva kineska jela.

Šoping centri na svakom ćošku

U poređenju sa njihovom kuhinjom, kaže da je naša posebna nauka koja zahteva doktorat za pravilno kuvanje dok je "kineska hrana vrlo brza. Sve je gotovo u roku od 15-30 minuta maksimalno".

Za kraj nam opisuje kako izgleda njihov zajednički život danas.

"Živimo u Šangaju, ja sada radim u firmi Tencent, dok je njena firma Astra Zeneca. Svakodnevica nam se svodi na posao najviše i vidimo se samo uveče kada dođemo kući. Preko vikenda smo obično kod kuće, ili idemo napolje u šoping jer jel'te u Šangaju ako nečega ima to su šoping centri na svakom ćošku. Jedna divna stvar što se tiče Šangaja jeste da je vrlo prijatan za vožnju bicikla. Život je vrlo miran i prijatan", zaključuje Vladislav Perge.

Kurir.rs/Blic/N. Džodan/Foto: Instagram