Ako sindikati u Srbiji reše da se upuste u političku borbu, nalik recimo laburistima u Engleskoj ili radničkom pokretu u Nemačkoj, to neće biti pod zastavom nijednog političara, niti ijedne stranke. Niko ko je poslednjih tridesetak godina učestvovao u političkom životu nije dostojan, niti je zaslužio glas srpskog radnika, koji je danas ponižen, osiromašen i obespravljen, kaže u inervjuu za Kurir Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije (VSS), jedinog i prvog reprezentativnog sindikata u Vojsci povodom najava da će se najuticajniji sindikati uključiti u politički život Srbije i podržati neke političare.

Zar ne mislite da je to pomalo utopistički u trenutku kad je politika prodrla u svaki segment srpskog društva?
- Upravo se tako i projektuje javno mnjenje, a suštinski stanje stvari je potpuno drugačije. Nekada je potrebno da se stvari u potpunosti uruše da bi se iskristalisalo i prepoznalo šta valja činiti i ko su ti ljudi koji nisu izgubili obraz u ovim vremenima. Tu je i prirodna smena generacija, da ne analizaram baš sve do tančina. Kao primer imate Vojni sindikat Srbije, koji je za pet godina postao jedna od vodećih sindikalnih snaga, a da se pritom nije oslanjao ni na čiju političku podršku, već na sabornost, iskrenost i volju svojih članova. Dakle, može se, i pelcer već postoji, da upotrebim taj izraz. Potrebno je samo da se preispitamo, da vidimo šta su pojedini sindikati i sindikalne vođe radili u proteklom periodu i u čijem interesu. Ovde se zaboravlja svrha postojanja sindikata, a to je dobrobit i interes radnika. Oblik borbe diktiraju položaj, obespravljenost i sve negativne pojave koje imamo u srpskom društvu.

Pa šta nam poručuje taj trenutak?
- U Vojnom sindikatu Srbije stvari su postavljene tako da su nacionalni interesi, očuvanje naše vojske i države iznad dnevnopolitičkih previranja iliti interesa pojedinca. U ovom trenutku geopolitički položaj govori nam da su vitalni interesi Srbije ugroženi, da joj preti otimanje 15 odsto teritorije i da se ta nastojanja zaoštravaju kroz delovanje interesnih lobija iz inostranstva. U tom i takvom trenutku, VSS sigurno neće demonstracijama dodatno rušiti mir i spokojstvo građana ma ko da je na vlasti. Mi imamo jasno definisane ciljeve, koje težimo da dostignemo i koji imaju za cilj jaku i zadovoljnu vojsku i bezbednu državu, što se ne može reći za većinu današnjih sindikata i raznih pokreta na javnoj sceni Srbije. To nije stranačko već nacionalno pitanje. Na to nas obavezuju sve žrtve koje su podnele naše kolege u ratovima devedesetih do NATO agresije 1999, a koje podnose i danas.

Optužuju vas da ste čovek Dragana Šutanovca?
- Čujem. To je zato što sam rekao da je standard vojnika poslednjih godina bio najveći u vreme njegovog ministrovanja. To je istina. I uvek ću reći istinu. Evo, neka Aleksandar Vulin potpiše kolektivni ugovor za naše vojnike i javno ću, na konferenciji za štampu, reći da je on ministar, koji će u istoriju ući po najvećem dobru učinjenom za srpsku vojsku. Vidite, rukovodim se interesima naše vojske i njenih pripadnika. Nemam lični problem, niti sujetu, niti sme da ima mesta takvim pojavama ako želimo boljitak za zaposlene. Mi smo pozvali vladu na pregovore oko potpisivanja kolektivnog ugovora, ako se i ovaj put ogluše o zakonom datu obavezu, krećemo u internacionalizaciju problema, kroz naše međunarodne kontakte sa organizacijama čiji smo članovi u EU i Ruskoj Federaciji. Zaključivanje kolektivnog ugovora za zaposlene u Vojsci Srbije, ma koliko to čudno zvučalo, nacionalni je interes od velikog značaja za očuvanje naše vojske koja u ovom trenutku ima ozbiljnih problema u svakom smislu!

Pa gde je zapelo kod kolektivnog ugovora?
- Kada bi se ušlo u suštinu tog problema, odnosno nepriznavanje prava pripadnicima VS da radni odnos urede kroz kolektivni ugovor od strane svih ministara do sada, to su bizarni razlozi. Godinama u MO i Generalštabu VS postoje interesne grupe koje podnose lažne izveštaje o stanju u vojsci, dodvoravaju se političarima i projektuju stanje stvari tako da sebi obezbeđuju basnoslovne zarade od malverzacija u javnim nabavkama do trgovine proizvodima namenske industrije i naoružanjem. Paradiraju, a vojnici nose bušne čizme, nemaju obezbeđeno adekvatno lečenje i rade za 250 evra i do 500 sati mesečno. Pritom novca ima u okviru postojećeg budžeta, da se donese kolektivni ugovor i njime znatno poboljša materijalni i socijalni status srpskog vojnika, pre svega da mu se kroz jasno definisana prava iz radnog odnosa obezbedi sigurnost i spokoj koji sada nema. Nema jake države bez jake vojske, a vojska je jaka koliko je vojnik zadovoljan. To zaboravljaju srpski političari.

Kurir/Dragomir Ilić/Foto: Stefan Jokić

Ko je Novica Antic
Šumadinac iz Jasenovca
Roden je 1978. u Beogradu, u oficirskoj porodici. Vojnik, a uz to kriminalista, pravnik i sindikalac. Posle završene srednje škole upisao je vojnu, gde ga zatiče NATO agresija. U profesionalnoj vojnoj službi je upravo od te ratne 1999. kao treća generacija profesionalnih vojnika u svojoj porodici. U životu i službi doživeo je da bude nagrađivan sa najviših nivoa komandovanja, ali i da bude osumnjičen od Haškog tribunala za nepoštovanje suda i uticaj na svedoke u slučaju protiv predsednika SRJ Milana Milutinovića. Osuden je zbog verbalnog delikta prvi put u novijoj srpskoj istoriji. Jedan je od prvih članova Vojnog sindikata Srbije, a od 2014. i njegov predsednik koji je u aprilu 2017. predvodio najmasovnije javne demonstracije u Srbiji od 5. oktobra. U njegovoj biografiji i porodici isprepletala se istorija o stradanju srpskog naroda u 20. veku. Iz njegove porodice po majci, rođene Jasenovčanke, potiče jedan od kustosa muzeja o stradanju Srba u Jasenovcu i čovek koji je spasao njegovu postavku prenevši je u Beograd pocetkom ratnih sukoba devedesetih. Ni Novicu pola veka kasnije ti vetrovi stradanja neće zaobići - doživeo je rat zajedno sa rođenim bratom, pripadnikom slavne 63. padobranske brigade, koji je Srbiju branio na Košarama.


O sindikatima
Udružiti resurse
Sindikati u Srbiji moraju da udruže resurse u zaštiti obespravljenih radnika, a ne da služe ukaljanim političarima za sitne lične interese. Da se u okviru sindikalnog pokreta stvori iskrena snaga koja bi stvarno štitila radnike poput radnika "Jure" ili tamo gde se zabranjuje sindikalno organizovanje. Mislite da bi poslodavci smeli ovako osiljeno da gaze po radnicima da znaju da sutra ispred kapija može doći desetak hiljada odlučnih ljudi? U tom pravcu moramo da razmišljamo i da se organizujemo, a onda sa punim pravom možemo da razgovaramo o tome da li ćemo kao čisti i iskreni zastupnici radnika i naroda u budućnosti delegirati naše predstavnike i u nacionalnom parlamentu, kao što je to slučaj u zemljama EU - kaže Antić.