Deklaracije neusaglašene sa sastavom proizvoda: Uvaljuju nam loš hleb i soju umesto mesa!

Poljoprivredni inspektori zatvorili 26 pekara samo od početka godine, dok potrošači upozoravaju da u salamama i čajnim kobasicama ima više soje i leda nego mesa

Na konferenciji o bezbednosti hrane "Šta jedemo pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović upozorio je da je poljoprivredna inspekcija u kontrolama hrane biljnog porekla utvrdila da najviše neusaglašenosti deklaracije i stvarnih sastojaka proizvoda ima u mlinsko-pekarskoj industriji.
- Od početka godine zatvorili smo i zabranili rad 26 pekarskih objekata zbog neusaglašenosti deklaracije sa sastavom proizvoda. U Srbiji ima 3.500 pekara i uglavnom su to mali pogoni koji često menjaju vlasnika, pa novom treba vremena da se upozna sa propisima i da se prilagodi. Higijena je tačka od koje nema odstupanja i tu smo vrlo rigorozni - rekao je Vujović.

On je upozorio da ako na proizvodu stoji slika lešnika, u deklaraciji mora da piše koliko on sadrži lešnika, ili deklaracija nije ispravna. Vujović je istakao i da su od 2010. do 2016. godine sprovedene 24.194 kontrole proizvoda biljnog porekla.
- Doneta su 4.294 rešenja o otklanjanju neusaglašenosti sa deklaracijom, 835 rešenja o zabrani prometa, 311 rešenja o zabrani proizvodnje i 1.401 zahtev sudovima za pokretanje prekršajnog postupka - rekao je Vujović.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da ta organizacija trenutno sprovodi kontrolu kvaliteta mesa i mesnih prerađevina i da prve analize pokazuju da je u salamama i čajnim kobasicama manjeg broja proizvođača ima više soje i leda nego mesa.
- Završili smo prvi krug uzorkovanja najjeftinijih proizvoda od mesa, čajnih kobasica, fermentisanih kobasica i parizera, i analizirali da li njihov sastav odgovara onome što piše na deklaraciji. Pitanje je da li su proteini koji su tamo naznačeni proteini iz mesa ili iz soje. Za mesec i po dana ćemo objaviti rezultate, ali u ovom trenutku mogu da kažem da u najjeftinijim mesnim prerađevinama ima najviše soje i leda. To znači da mi najviše plaćamo soju i led, a mislimo da je meso, i to je ono što je problem. Proizvođači znaju da vrlo mali broj laboratorija može 100 odsto da detektuje poreklo proteina, i to koriste. Reč je o malom broju proizvođača i mi ćemo njihova imena javno saopštiti - kaže Papović.

On dodaje da su u analizu mesa i mesnih proizvoda krenuli na zahtev potrošača koji najviše sumnjaju u kvalitet upravo tih proizvoda.

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto: Shutter