U Srbiji su falsifikati dinara osrednjeg kvaliteta, a najviše se krivotvore novčanice u apoenima od 500 i 1.000 dinara, kazala generalna direktorka Sektora za poslove s gotovinom u NBS Blaženka Robović

BEOGRAD - Svi službenici u bankama koji rukuju gotovim novcem moraće od 1. septembra na kurs Narodne banke Srbije (NBS) o zaštitnim elementima novčanica, kako se ne bi desilo da građani u banci dobiju falsifikat, preneo je EurAktiv Srbija.

"Uglavnom je banka izvor sumnje na falsifikat jer ima najviše kontakta sa novcem, a kad je reč o većim količinama glavni izvor je policija koja u svojim aktivnostima zapleni novčanice", kazala je generalna direktorka Sektora za poslove s gotovinom u NBS Blaženka Robović.

Prema rečima Robovićeve, NBS je nedavno donela dve odluke koje utvrđuju standarde kvaliteta novca u opticaju.
Kako je navela, samo "dobar" novac omogućava brzo otkrivanje falsifikata zbog čega je NBS propisala koji stepen pohabanosti novca je dozvoljen, a koji omogućava efikasno utvrđivanje falsifikata.
"Ako je novčanica izgužvana, vi mislite da je ko zna koliko dugo u prometu. A što je novčanica pohabanija, teže je otkriti falsifikat", objasnila je Robovićeva.

Falsifikati dinara se uglavnom rasturaju na pijacama automobila i stočnim pijacama, u kockarnicama i kafićima, zbog čega stručnjaci upozoravaju da treba izbegavati gotovinske transakcije u velikim iznosima, u mraku i nesigurnim okolnostima, naveo je EurAktiv Srbija.

Prema rečima Robovićeve, građani Srbije se vrlo malo obaveštavaju o zaštitnim elementima novca i "svako može da ih prevari".

"Naši građani kad stoje u redu trude se da što pre izađu iz reda, novčanice uzimaju gužvajući ih i stavljajući ih u džep. Niko od njih ne uradi osnovnu stvar - da pređe rukama preko novčanice i posumnja da li je reč o originalu", dodala je ona.

U Srbiji su falsifikati dinara osrednjeg kvaliteta, a najviše se krivotvore novčanice u apoenima od 500 i 1.000 dinara, ocenila je Robovićeva.
"Srbija nema izražen problem sa falsifikovanim novčanicama dinara i što je najbitnije to nisu falsifikati "opasne" izrade", navela je ona.

Kako je objasnila, opasan falsifikat se vrlo malo razlikuje od originala, i takve novčanice mogu da prepoznaju isključivo eksperti uz pomoć pomagala.

Prema njenim rečima, najviše se falsifikuju apoeni od 500 i 1.000 dinara jer ih je najlakše staviti u opticaj, a samim tim je i zarada falsifikatora najveća.

Zaključno sa poslednjim danom juna 2012. godine, u Srbiji je utvrđeno 3.193 komada dinarskih falsifikata ukupne vrednosti 4,7 miliona dinara. Od toga je 1.580 novčanica od 1.000 dinara, što je 50 odsto od ukupnog broja utvrđenih falsifikata. Kad je reč o novčanicama od 500 dinara, prijavljeno je 733 komada, kao i 471 komad od 5.000 dinara.

Robovićeva je ocenila da je to "izuzetno mali broj falsifikata" dinarskih novčanica, s obzirom da je njihov broj zanemarljiv u odnosu na ukupnu količinu novca u prometu.

Sličan trend je bio i prošle godine kada je otkriveno 4.075 lažnih novčanica čija je vrednost bila 3,7 miliona dinara.
Podaci NBS, koja je i jedina u zemlji nadležna da novac proglasi falsifikatom, pokazuju da u Srbiji nema ni mnogo lažnih novčanica evra i dolara. Za šest meseci ove godine je otkriveno 664 lažne novčanice evra čija je vrednost bila oko 80.000 evra.

Najviše je otkriveno lažnih novčanica od 200 evra - 267 komada, i nešto manje u apoenima od 50 evra - 243 novčanice. U 2011. je u Srbiji otkriveno ukupno 1.435 lažnih novčanica evra.