ANĐELI NE UMIRU: Sahranjen mali Aleksa, jauci majke lomili nebo nad Suboticom (FOTO)

SUBOTICA - Anđeli ne umiru, rekao je na ispraćaju malog Alekse otac Dragan, sveštenik Pravoslavne crkve Svetog Vaznesenja u Subotici, dok
su stavljali beli maleni sanduk na odar, ispred kapele pravoslavnog groblja u Dudovoj šumi.

Više od hiljadu ljudi ispratilo je na večni počinak dečaka Aleksu D. iz Subotice, koji je pre tri dana tragično nastradao na Divčibarama.Aleksa je do večne kuće ispraćen iz kapele gde je održano i opelo.

Beli kovčeg je bio otvoren, dok su u mimohodu Aleksu ispraćale stotine ljudi, svi sa cvećem u rukama. Svaki razred iz škole poslao je beli venac sa poslednjim pozdravima za malog Aleksu, koji je na glavi imao svoju sportsku kapu, jer je već osvojio nagrade u odbojci, sa svojim drugarima.

Ispod kačketa, na licu prelepog deteta tragovi udaraca bezumnika koji ga je usmrtio svojim vozilo, ne kočeći, kada je na ekskurziji uleteo u kolonu đaka.

Hiljadu ljudi je plakalo nad odrom deteta, koje je svojom dobrotom plenilo i nikada se na njega niko nije naljutio, uz jecaje su govorile obe bake, Zlatinka i Katarina. Za njim je plakala neutešno starija sestra a ispratile su ga njegove deke do večnog počinka.

Majka Marina stavila je svom čedu igračke u njegov mali beli sanduk.

- Srce moje, sa kim ćeš se igrati na nebu, u svojoj novoj kući. Ko će ti tamo pričati priče - kukala je neutešno mama Aleksina. Ni stariji ljudi nisu krili suze. Vladimir i Marina, polusestra, bake i deke i rodbina, veliki broj poznanika, prijatelja i građana.

Neumitnu tišinu i reči oca Dragana, prekidali su jecaji rodbine, kada je Aleksina mala bela kuća zatvorena, a kolona krenula iz kapele i sanduk detetov spušten u raku na večni počinak.

U Grabovačkoj ulici svi su automobili stali, da propuste malog Aleksu do večnog počinka. Da se tako zaustavio samo još jedan automobil, koji ga je pokosio bez kočenja, i pregazio, ne bi bilo tužnog skupa na groblju i komemracije u školi Miloš Crnjanski, gde su se pre sahrane okupila deca, njegovi vršnjaci, roditelji i nastavnici. Direktor Miloš Vukadin pročitao je poslednje reči najboljem šaku u trećim razredima, najboljem sportisti i dobrom detetu.

- Za Aleksinu porodicu svi kažu da su dobri ljudi. Ovo je strašna tragedija. Ne mogu da zamislim kako će roditelji preživeti. Mama Aleksina je bila moj đak, kako će bez deteta i baka Zlatinka bez unuka. Bio je pametan mališan. Svi su to govorili. Voleo je sport i bio je uspešan, sve ga je zanimalo. Nikada ga nećemo prežaliti, kaže nam Marinina prijateljica.

Učiteljica Slobodanka je plakala na komemoraciji u školi. I ona je lakše
povređena, ali sada je svima samo Aleksa u mislima.

Roditelji dece iz škole su pojedinačno doveli svoju decu na ispraćaj Aleksin. Organizovanog ispraćaja nije bilo jer su deca već pretrpela veliki šok i traumu i pružena im je adekvatna stručna podrška u situacijama koju su doživeli, jer su tek po povratku saznali da Aleksa više nije živ.

Aleksa je poginuo 11. juna, posle pet dana ekskurzije, na Divčibarama na
rekreativnoj nastavi, kada je na kolonu dece naletela „tojota“ kojim je upravljao V. V. (43). Umesto da ga dočekaju u naručju i radosti, mama Marina i otac Vladimir su svoje čedo dočekali u malom kovčegu, koji su morali da mu spreme u Valjevu, kada su otišli da ga vide.

Dečak je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta, dok su dve
devojčice i učiteljica zadobili lakše povrede.

(Kurir.rs/Nada Harminc Foto: Nadica Narminc)