PITANJE JE DANA KADA ĆE ME NEKO NAĆI U BEOGRADSKOM HAUSTORU: Marko ima 33 godine i od srednje škole je na HEROINU! Ovo je njegova POTRESNA ISPOVEST

Moj život je uništen. A za to sam samo ja kriv. Priznajem to i ne tražim da me iko žali, već da moja priča dopre do što većeg broja mladih ljudi koji su postali zavisnici.

- Imam 33 godine, a izgledam kao oronuli zapušteni starac od 100 godina. O sebi mogu samo najgore da kažem. Sve je počelo u srednjoj školi. Želeo sam da se dokažem u društvu, nekim nebitnim klincima koji danas imaju porodice, posao i prijatelje, a ja ništa. Sa samo petnaest godina sam počeo da duvam lepak. To je trajalo nekoliko meseci, a onda sam prešao na travu, pa na lake droge. Kao sin jedinac, imao sam sve jer su mi roditelji bili imućni. Majka mi je umrla prošle godine od brige i stresa zbog stanja u kom me godinama gledala. Doživela je infarkt kada su se u Urgentnom centru borili za moj život jer sam se predozirao kokainom. Mislio sam da će me njena smrt promeniti, ali ne. Nastavio sam po starom. Droga mi je pomutila um i napravila pakao od života - kaže Marko.

Ovaj zavisnik od heroina kaže da mu je zdravstveno stanje loše i da je siguran da mu se bliži sudnji dan.

- Pitanje je dana kada će me neko naći u beogradskom haustoru. Živim kao slepac, a bez droge ne mogu. Otac je ugledni biznismen i radi u inostranstvu, a ja nemam za hleb jer i hiljadu dinara kada pozajmim od drugova ja dam na drogu. Otac za mene ne želi da čuje. I razumem ga. Potkradao sam ga i kupovao narkotike. Razočarao sam ga, a on mi je želeo samo dobro. Da vam ne pričam da sam dužan i bogu i narodu. Bežim i skrivam se od ljudi koji su mi finansijski pomagali. Sada sam heroinski zavisnik i ne mogu da se skinem s tog zla. Sada, dok vam ovo pričam, u normalnom sam stanju, ali već za dva sata ću biti u svom narkomanskom svetu - kaže Marko.

Jovanović apeluje na omladinu da im njegov život posluži kao primer.

- Sramota me je da izađem pred svet. Nemam društvene mreže, prijatelje. Imam jedne farmerke i živim u straćari jer sam prodao i svoju i majčinu nekretninu zbog droge. Ne bih voleo niko da me gleda i žali, ali bih bio srećan da moja životna priča nekome pomogne. Meni se bliži kraj, zdravstveno stanje mi je veoma loše. Non-stop sam bolestan, opala mi je kosa, a knjižicu nemam, pa se sam lečim kako znam i umem. Porodica je bila uz mene, pomagali su mi, lečili me, ali ja sam izigrao njihovo poverenje i sada nemam nikoga. Sam sam, nesrećan, prljav, zapušten, često danima gladan. Bio sam prinuđen i da kradem hleb. Apelujem na sve. Čuvajte se jer droga je nešto najgore što može da se dogodi - završava Marko.

(Kurir.rs/Ljljiana Stanišić Foto: Profimedia)