Imovina svih ljudi koji ne plaćaju redovno račune, ili duguju nekom lično, može biti zaplenjena a sudski izvršitelj po nalogu suda može da pokuca na vrata dužnika, popiše stvari i zapleni ih da bi naplatio dugove.

U tom slučaju izvršitelj organizuje javnu licitaciju. Tako su se, primera radi, na sajtu Poreske uprave našli oglasi za prodaju tri okrugla stola po ukupnoj ceni od 9.000 dinara, 10 metalnih stolica koje su 10.000 dinara, za koliko se nudi i aparat za limunadu, dok je aparat za espreso kafu upola jeftiniji.

Naravno, uobičajeni plen sudskih izvršitelja je automobil pa se na licitaciji našao "ford mondeo" procenjen na skoro pola miliona dinara ili oko 4.000 evra.

"Kada je reč o pokretnoj imovini, sudski izvršitelji plene sve što mogu odmah da prodaju i unovče da naplate dugove. Od televizora, veš-mašine, mašine za pranje sudova i ostale bele tehnike do kompjutera. Imao sam slučaj da su kao predmet zaplene prodati stolovi za šminku. To može da bude i vredna odeća, nakit", kaže advokat Mihailo Janković.

On objašnjava da nakon prodaje izvršitelj uzima onoliko novca koliko je potrebno da se nadoknadi dug, dok ostatak vraća poveriocu, to jest dužniku.

S druge strane, na sajtu Poreske uprave našla se i javna prodaja nekretnina.

Recimo, u ponudi su tri šume ukupne površine od skoro 25.000 kvadrata po ceni od čak dva i po miliona dinara. Neretko se na licitaciji nalaze i kuća ili stan.

"Sudski izvršitelj u svom sedištu organizuje javnu prodaju gde se obično na prvoj licitaciji nudi nekretnina po ceni koja iznosi 70 odsto njene tržišne vrednosti. Da bi kupci učestvovali na aukciji, moraju da ulože 10 odsto tržišne vrednosti nekretnine. Ako u prvom krugu nema kupaca, na drugoj javnoj prodaji se cena spušta na 60 odsto tržišne vrednosti. Ako ni tada ne bude kupaca, obustavlja se licitacija i tada izvršitelj pokušava kupca da nađe putem oglasa, odnosno neposrednom pogodbom", razlaže nam Janković.

Kupce nije teško naći ako je imovina vredna.

"Cena imovine koju je sudski izvršitelj popisao je uvek povoljnija nego realna tržišna cena. I to najviše privlači kupce. Mnogi ne razmišljaju o tome da li je to što kupuju zaplenjeno ili ne", navodi advokat.

Zaplena imovine neretko se može pretvoriti u pravnu zavrzlamu pogotovo ako dužnik nije vlasnik stana ili kuće na čija vrata sudski izvršitelj pokuca.

"Sudski izvršitelj odlazi na adresu gde živi dužnik i popisuje sve vredne stvari i prodaje ih. Ako je dužnik samo zakupac tog stana, može se dogoditi da popisani predmeti nisu u njegovom već vlasništvu vlasnika stana, odnosno zakupodavca. U tom slučaju je potrebno da zakupodavac napiše prigovor trećeg lica sudskom izvršitelju i dostavi dokaz da je on vlasnik imovine", priča Janković.

Kako kaže, izvršitelj ne može pleniti imovinu koja se vodi na ime njegovog bračnog druga, dece ili rođaka.

(Kurir.rs/Blic/Marko Tašković/Foto ilustracija: Profimedia)