CRNE MISE NA VAMPIROVOM GROBU: Bezbednosne službe registrovale su više od 20 okupljanja satanista na mestu gde je bio sahranjen Petar Blagojević

Bečki Vijener dijarijum i nemački Fosiše cajtung u leto te godine štampali su, kao veliku senzaciju, izveštaj austrijskog administratora sa sedištem u Velikom Gradištu nadređenima u Beču. Deset nedelja ranije umro je u tamošnjem selu Kisiljevu neki Petar Blagojević, i zakopan, ali je posle izvesnog vremena u osam dana umrlo devet meštana, koje mladih, koje starih, od bolesti čije trajanje nije bilo duže od 24 sata. Svi odreda izjavljivali su na samrtnoj postelji da im je, dok su spavali, dolazio Blagojević, naslanjao se na njih i davio ih, „i da zato sad moraju da umru“. U Kisiljevu nastane strah, i meštani reše da otvore grob. Za dozvolu su se obratili austrijskom predstavniku vlasti, nekom Frombaldu, koji nije imao kud. Zajedno sa seoskim popom, prisustvovao je iskopavanju, a posle je u Beč javio:

„Prvo, nismo osetili ni najmanji zadah od ovog tela, niti iz njegovog groba, niti onaj opšti mrtvački miris. Telo, sem nosa, koji je bio malo spljošten, ostalo je potpuno sveže. Kosa, brada i nokti, mesto već opalih, izrasli su novi. Mesto stare kože, koja je postala svetlobela, pojavljuje se nova sveža koža. Lice, noge i ruke i celo telo tako su sačuvani da nisu mogli bolji biti ni za života. U njegovim ustima primetio sam s najvećim iznenađenjem malo sveže krvi, koju je po opštem kazivanju i mišljenju isisao iz onih koje je umorio... Pošto smo ja i pop sve ovo videli, narod je u najvećoj hitnji zaoštrio jedan kolac i njime probio mrtvaca posred srca. Pri ovom bodenju pojavila se sasvim sveža i crvena krv, koja je potekla i na uši i na nos. Posle su, po običaju za ovakve slučajeve, spalili telo i pretvorili ga u pepeo.“